У Завичајном музеју Градишка вечерас је отворена изложба „ПОВРАТАК: Прича која траје“, аутора Јасмине Тутуновић Трифунов, вишег кустоса Музеја жртава геноцида у Београду.
Поставка кроз богат фотографски и архивски материјал свједочи о судбини српске дјеце са Козаре и Поткозарја током Другог свјетског рата, као и о њиховим дуготрајним потрагама за идентитетом и поријеклом.
Аутор изложбе Јасмина Тутуновић Трифунов истакла је да је идеја за настанак поставке проистекла из њеног дугогодишњег рада на архивској грађи која свједочи о страдању, посебно дјеце. Посебно је нагласила значај истраживачког рада Драгоја Лукића, који је више од три деценије посветио прикупљању података о страдалој дјеци, настојећи да сваком дјетету врати име и идентитет.
„Када говоримо о страдању дјеце, ријеч је о злочину над злочинима. Драгоје Лукић је из личних разлога започео своје истраживање, јер су му током рата одузети браћа и сестре, након чега је кренуо у потрагу за њима. Сакупљао је документацију и настојао да сачува сјећање на сваку жртву“, нагласила је Тутуновић Трифунов.
Она је додала да се током истраживања сусрела са податком да за бројну дјецу рат није завршен 1945. године, јер су одрастала у породицама које су их усвојиле, у прихватилиштима и болницама, а многи од њих ни до данас нису сазнали своје право име и поријекло. Управо због те неправде, изложба носи назив „Прича која траје“.
Поставка је конципирана хронолошки – од фотографија Поткозарја и Подградца, преко настанка Независне Државе Хрватске и првих злочина, до приказа логора, међу којима је и Стара Градишка. Посебни сегменти посвећени су страдалим породицама и дјеци, избјегличким домовима у Србији, као и дјеци партизанима. Изложба се завршава симболичним приказом пруге која је водила ка логору Јасеновац.
Директор Музеја жртава геноцида у Београду Бојан Арбутина истакао је да је изложба резултат вишедеценијског рада ауторке, која је своју каријеру посветила проучавању страдања дјеце у Независној Држави Хрватској.
„Када је музеј основан, евидентирано је око 580.000 жртава на основу пописа из 1964. године, док данас у бази података имамо више од 660.000 имена и тај број се свакодневно допуњује“, навео је Арбутина.
Директор Завичајног музеја Градишка Бојан Вујчић нагласио је да изложба има изузетну едукативну и меморијалну вриједност.
„Наша је обавеза да организујемо овакве изложбе и чувамо културу сјећања. У наредном периоду планирамо и нове поставке које ће се бавити локалним страдањима у Другом свјетском рату и донијети нове историјске чињенице“, рекао је Вујчић.
Изложбу је званично отворила предсједник Скупштине града Градишка Рената Обрадовић Поповић, која је истакла значај његовања културе сјећања.
„Овакви садржаји подсјећају нас на страдање нашег народа, али и опомињу да се сличне трагедије никада не понове“, поручила је Обрадовић Поповић.
Изложба је организована поводом обиљежавања 24. априла – Дана града Градишка и годишњице ослобођења града 1945. године, у сарадњи Музеја жртава геноцида и Завичајног музеја Градишка.
Поставка ће бити отворена за посјетиоце до 16. маја у просторијама Завичајног музеја.
Н.М.
