Бадњи дан и Бадње вече представљају врхунац припреме за најрадоснији хришћански празник – Божић. Ови обичаји су дубоко укоријењени у нашој традицији, прожети су симболиком природе, огњишта и породице, а сваки од њих има за циљ да призове здравље, срећу и благостање.
Усијецање Бадњака
Рано ујутру, прије изласка сунца, домаћин и мушки чланови породице одлазе у шуму да усијеку бадњак (углавном храстово дрво). Најприје се домаћин дрвету обраћа са „Добро јутро, бадњаче“, посипа га житом, а сијече га са источне стране. Вјерује се да дрво треба пасти из трећег ударца. Бадњак представља дрво које су пастири донијели Јосифу и Марији да наложе ватру и угрију пећину у којој се родио Исус. Бадњак ће домаћин донијети кући и оставити пред вратима до вечери. Када падне мрак, наступа најсвечанији дио.
Увече, када сунце зађе, домаћин уноси бадњак у кућу. Приликом уношења бадњака у кућу, прво се десном ногом прекорачи праг и каже: „ДОБРО ВЕЧЕ И СРЕЋНО ВАМ БАДЊЕ ВЕЧЕ“. Дјеца и одрасли, посебно жене, посипају га житом и одговарају му: „БОГ ТИ ПОМОГАО, ДОМАЋИНЕ, И ДАО ТИ СВАКУ ДОБРУ СРЕЋУ“. Домаћин бадњаке ставља на огњиште (у данашње вријеме у камин или шпорет), гдје их пали. Док бадњак гори, обичај је да се каже: „Колико искрица, толико срећица, колико варница, толико здравља и парица“. Ватра симболизује свјетлост која побеђује таму и гријех.
Послије паљења бадњака, домаћин говори здравицу и честита Бадње вече. Жене у међувремену каде кућу и иконе тамјаном, моле се Богу и чита се „Оче наш“.
Обичај је да се у кућу са бадњаком унесе и слама. Док се слама разноси по поду, дјеца иду за домаћицом и „пијучу“ (пију-пију), док их старији посипају слаткишима, орасима и парама. Ово симболизује мајку квочку која окупља пилиће, баш као што Црква и породица окупљају своје вјернике. У многим крајевима, вечера се не служи на столу, већ на слами на поду, у знак сјећања на пећину и јасле у којима је Христос рођен.
Рано ујутру, прије изласка сунца, домаћин и мушки чланови породице одлазе у шуму да усијеку бадњак (углавном храстово дрво). Најприје се домаћин дрвету обраћа са „Добро јутро, бадњаче“, посипа га житом, а сијече га са источне стране. Вјерује се да дрво треба пасти из трећег ударца. Бадњак представља дрво које су пастири донијели Јосифу и Марији да наложе ватру и угрију пећину у којој се родио Исус. Бадњак ће домаћин донијети кући и оставити пред вратима до вечери. Када падне мрак, наступа најсвечанији дио.
Увече, када сунце зађе, домаћин уноси бадњак у кућу. Приликом уношења бадњака у кућу, прво се десном ногом прекорачи праг и каже: „ДОБРО ВЕЧЕ И СРЕЋНО ВАМ БАДЊЕ ВЕЧЕ“. Дјеца и одрасли, посебно жене, посипају га житом и одговарају му: „БОГ ТИ ПОМОГАО, ДОМАЋИНЕ, И ДАО ТИ СВАКУ ДОБРУ СРЕЋУ“. Домаћин бадњаке ставља на огњиште (у данашње вријеме у камин или шпорет), гдје их пали. Док бадњак гори, обичај је да се каже: „Колико искрица, толико срећица, колико варница, толико здравља и парица“. Ватра симболизује свјетлост која побеђује таму и гријех.
Послије паљења бадњака, домаћин говори здравицу и честита Бадње вече. Жене у међувремену каде кућу и иконе тамјаном, моле се Богу и чита се „Оче наш“.
Обичај је да се у кућу са бадњаком унесе и слама. Док се слама разноси по поду, дјеца иду за домаћицом и „пијучу“ (пију-пију), док их старији посипају слаткишима, орасима и парама. Ово симболизује мајку квочку која окупља пилиће, баш као што Црква и породица окупљају своје вјернике. У многим крајевима, вечера се не служи на столу, већ на слами на поду, у знак сјећања на пећину и јасле у којима је Христос рођен.
Посна трпеза
Бадњи дан је посљедњи дан великог божићног поста, па је и вечера строго посна, али богата и разноврсна. Постоји вјеровање да свако јело има своју симболику па тако пасуљ симболизује плодност и снагу, риба је древни хришћански симбол Исуса Христа. Мед и ораси се послужују за сладак живот и здравље укућана. Суве шљиве и кајсије су подсјећање на плодове природе и дарове земље.
За Бадње вече се не иде у госте. Вјерује се да породица треба да буде на окупу како би током цијеле године владала слога.
Бадња ноћ је ноћ бдјења. Старији су некада остајали будни да чувају бадњак док не прегори, а данас се породице припремају за литургију којом се објављује долазак Божића.
Сви ови обичаји имају једну заједничку нит: духовни мир и заједништво. Бадњи дан нас учи стрпљењу, скромности и љубави према најближима, припремајући наше домове и срца за сутрашњи велики поздрав: „Мир Божји, Христос се роди!“
Бадњи дан је посљедњи дан великог божићног поста, па је и вечера строго посна, али богата и разноврсна. Постоји вјеровање да свако јело има своју симболику па тако пасуљ симболизује плодност и снагу, риба је древни хришћански симбол Исуса Христа. Мед и ораси се послужују за сладак живот и здравље укућана. Суве шљиве и кајсије су подсјећање на плодове природе и дарове земље.
За Бадње вече се не иде у госте. Вјерује се да породица треба да буде на окупу како би током цијеле године владала слога.
Бадња ноћ је ноћ бдјења. Старији су некада остајали будни да чувају бадњак док не прегори, а данас се породице припремају за литургију којом се објављује долазак Божића.
Сви ови обичаји имају једну заједничку нит: духовни мир и заједништво. Бадњи дан нас учи стрпљењу, скромности и љубави према најближима, припремајући наше домове и срца за сутрашњи велики поздрав: „Мир Божји, Христос се роди!“
