Божић се празнује као успомена на дан рођења Исуса Христа, то је празник рађања новог живота, дјеце и дјетињства, родитељства и породице. Обиљежавају га бројни обичаји који вијековима живе у српском народу и проносе се са кољена на кољено. Зато је улога дјеце, веома битна. Смисао је такође да се сачува и увећа породица и имање домаћина.
Божић је хришћански породични празник, односно дан када у кућу, осим положајника, не долазе гости. Улога положајника је да запали гранчицу бадњака. Он поздравља домаћина са: “Христос се роди” или “Срећан Божић”, док домаћин отпоздравља са “Ваистину се роди”.
Дјеца, на Божић, иду од врата до врата и пјевају пригодне пјесме или рецитују. Домаћин је, тада дужан да им подари неки слаткиш. Најчешће су то чоколадице, бомбоне, карамеле или колачи. Они на Бадње вече пијучу у слами, што предсатавља забаву за њих и за све укућане. У слами проналазе љешник, орасе али и слаткише.
М.Пилиповић
