Ratni brodovi potopljeni u velikim bitkama za Dejana su na prvom mestu i ta ljubav za njega nema cenu.
Konobu svoje kuće u naselju Senjak pretvorio je u svojevrstan pomorski muzej, gde se iza velikih drvenih vrata otvara čitanka njegovog života, ukazuje ljubav prema morskim dubinama, a naročito strast prema brodovima koji nisu stigli do odredišta ili su gubitnici pomorskih bitaka.
Nekada moćne grdosije od gvožđa i čelika, na velikim, za mnoge nedostižnim dubinama, za Dejana su neodoljiv izazov. Zato duže od šezdeset godina istražuje brodolome. Svaki predmet iz njegove zbirke na to podseća, svaki ima jedinstvenu priču. Teran stalnom znatiželjom, dosegao je, u Australiji, dubinu od 82 metra. Za sebe kaže da, u inat devetoj deceniji života, nije umoran i da je aktivan „kapetan potonulih brodova”.
Dve staklene boce potiču s austrougarskog broda „Korola”, potopljenog sredinom Prvog svetskog rata na ušću reke Bojane u Jadransko more.
„To je jedna od najprivlačnijih olupina na Jadranu. Na dubini je od oko 30 metara. Tokom sedam godina zaronio sam 253 puta, vodeći ronioce turiste”, pohvalio nam se Dejan.
Olovno rimsko sidro, staro četiri hiljade godina, pronašao je blizu ostrvceta Silba kod Zadra. Feral koji svetli crveno u konobi je sa ostrva Sušac u lastovskom akvatorijumu. Prethodno je vekovima davao signale moreplovcima.
Rimsku amforu pronašao je na ostrvu Palagruža. Bila je na dubini od 52 metra.
Svemu je prethodila bitka na obližnjem Visu 1866. godine, kada su se sukobili italijanski i austrougarski brodovi. Ova pomorska bitka, priča Kovačević, dogodila se 20. jula 1866. godine u Viškom kanalu. Sukobile su se mornarice Austrijskog carstva i Kraljevine Italije. Ovo je bila prva velika pomorska bitka na otvorenom moru u kojoj su učestvovali oklopljeni i brodovi na parni pogon. Italijanska flota imala je 12 oklopnjača i 17 neoklopljenih brodova. Bila je brojnija od austrijske, koju je činilo sedam oklopnjača i 11 neoklopljenih brodova. Austrijsku flotu predvodio je Viljem von Tegetof, a zapovednik italijanske flote bio grof Karlo di Persano. U prvom udaru austrijski brod „Ferdinand Maks” potopio je brod „Re d’Italija” koji je potonuo sa 400 članova posade. Kada je eksplodirao italijanski brod „Palestro”, Persano je naredio povlačenje.
„Na austrijskim brdovima bili su i Poljaci, Česi, Hrvati, Dalmatinci, Crnogorci… Oni su do nogu potukli admirala Persana i jedan od brodova u begu je stigao do Palagruže, gde je pogođen i potopljen. Amfora koju čuvam u svojoj kolekciji potiče sa tog broda”, ispričao nam je ovaj zaljubljenik u morske dubine.
Bočicu dezodoransa iz oficirske kabine pronašao je u nemačkom brodu potopljenom u Dunavu kod Đerdapa tokom Drugog svetskog rata.
„Staklena bočica bila je u kabini prvog oficira. Mirisala je na Dunav, ali je dragocena u mojoj zbirci. Vodostaj Dunava kad sam istraživao potopljene nemačke brodove bio je nizak i za mene nije bilo poteškoća da istražim olupine”, kaže Dejan Kovačević. On je, inače, Sarajlija po rođenju, odrastao je u zapadnoj Slavoniji, radni vek je proveo na brodovima, rekama i morima, a sada je nastanjen u Gradišci. Podseća da su septembra 1944. godine nacisti potopili vlastite brodove u Đerdapskoj klisuri. Procenjuje se da je tokom operacije „Dunavski vilenjak” potopljeno između 160 i 220 nemačkih brodova na putu od Crnog mora do luke Prahovo u blizini Negotina, neplaniranog konačnog odredišta nacističke flote.
U reci Vrbas, blizu Srpca, duboko u mulju i vodi, Dejan je tragao za abonosima, debelim hrastovima koji su pali pre nekoliko hiljada godina. Ovo drveće bilo je konzervirano u vodi na prirodan način.
„Jedan takav abonos izvadio sam iz Vrbasa, na lokaciji Zečja glavica, južno od Bardače, na ušću Vrbasa u Savu. Imao je 37 kubika. Vađenje je trajalo desetak dana. Deo tog stabla, dužine sedam metara, izložen je ispred Šumarskog fakulteta u Banjaluci. Utvrđeno je, tokom ekspertize u Nagoji u Japanu, da je star 5.010 godina. Komad ovog drveta čuvam i pokazujem znatiželjnicima, prijateljima, gostima”, priča Dejan Kovačević, još ospednut strašću prema ronjenju i potopljenim brodovima.Kamena kugla iz Vrbasa
Na ulazu u konobu nalazi se zaobljena kamena kugla teška tonu i po. Dejan je pronašao u Vrbasu, prilikom istraživanja temelja porušenog mosta u mestu Miloševac kod Laktaša.
„Vojska me angažovala da izvadim elemente mosta iz vode. Tokom ronjenja, napipao sam kuglu. Izgledala mi je mnogo manja, ali kad sam je uz pomoć kolega otkopao, delovala je impozantno”, ispričao je Dejan Kovačević.
O poreklu kugle postoje dve teorije.
„Naučnici iz Beograda tvrde da potiče iz ledenog doba i da su je formirali ledenjaci, različitim delovanjem i uticajima. Iz Oksforda sam dobio tumačenje da je ovo meteorit koji je velikom brzinom ušao u gornje slojeve atmosfere, topio se i oblikovao pre pada na Zemlju. Ova kugla je elipsasta, apsolutna kružnica, prečnika 81 centimetar. Ista takva pronađena je u Čileu. Verujem da je ova druga teorija bliža naučnoj istini”, smatra Dejan Kovačević.
Politika / M.Pilipović
