Ратни бродови потопљени у великим биткама за Дејана су на првом месту и та љубав за њега нема цену.
Конобу своје куће у насељу Сењак претворио је у својеврстан поморски музеј, где се иза великих дрвених врата отвара читанка његовог живота, указује љубав према морским дубинама, а нарочито страст према бродовима који нису стигли до одредишта или су губитници поморских битака.
Некада моћне грдосије од гвожђа и челика, на великим, за многе недостижним дубинама, за Дејана су неодољив изазов. Зато дуже од шездесет година истражује бродоломе. Сваки предмет из његове збирке на то подсећа, сваки има јединствену причу. Теран сталном знатижељом, досегао је, у Аустралији, дубину од 82 метра. За себе каже да, у инат деветој деценији живота, није уморан и да је активан „капетан потонулих бродова”.
Две стаклене боце потичу с аустроугарског брода „Корола”, потопљеног средином Првог светског рата на ушћу реке Бојане у Јадранско море.
„То је једна од најпривлачнијих олупина на Јадрану. На дубини је од око 30 метара. Током седам година заронио сам 253 пута, водећи рониоце туристе”, похвалио нам се Дејан.
Оловно римско сидро, старо четири хиљаде година, пронашао је близу острвцета Силба код Задра. Ферал који светли црвено у коноби је са острва Сушац у ластовском акваторијуму. Претходно је вековима давао сигнале морепловцима.
Римску амфору пронашао је на острву Палагружа. Била је на дубини од 52 метра.
Свему је претходила битка на оближњем Вису 1866. године, када су се сукобили италијански и аустроугарски бродови. Ова поморска битка, прича Ковачевић, догодила се 20. јула 1866. године у Вишком каналу. Сукобиле су се морнарице Аустријског царства и Краљевине Италије. Ово је била прва велика поморска битка на отвореном мору у којој су учествовали оклопљени и бродови на парни погон. Италијанска флота имала је 12 оклопњача и 17 неоклопљених бродова. Била је бројнија од аустријске, коју је чинило седам оклопњача и 11 неоклопљених бродова. Аустријску флоту предводио је Виљем вон Тегетоф, а заповедник италијанске флоте био гроф Карло ди Персано. У првом удару аустријски брод „Фердинанд Макс” потопио је брод „Ре д’Италија” који је потонуо са 400 чланова посаде. Када је експлодирао италијански брод „Палестро”, Персано је наредио повлачење.
„На аустријским брдовима били су и Пољаци, Чеси, Хрвати, Далматинци, Црногорци… Они су до ногу потукли адмирала Персана и један од бродова у бегу је стигао до Палагруже, где је погођен и потопљен. Амфора коју чувам у својој колекцији потиче са тог брода”, испричао нам је овај заљубљеник у морске дубине.
Бочицу дезодоранса из официрске кабине пронашао је у немачком броду потопљеном у Дунаву код Ђердапа током Другог светског рата.
„Стаклена бочица била је у кабини првог официра. Мирисала је на Дунав, али је драгоцена у мојој збирци. Водостај Дунава кад сам истраживао потопљене немачке бродове био је низак и за мене није било потешкоћа да истражим олупине”, каже Дејан Ковачевић. Он је, иначе, Сарајлија по рођењу, одрастао је у западној Славонији, радни век је провео на бродовима, рекама и морима, а сада је настањен у Градишци. Подсећа да су септембра 1944. године нацисти потопили властите бродове у Ђердапској клисури. Процењује се да је током операције „Дунавски вилењак” потопљено између 160 и 220 немачких бродова на путу од Црног мора до луке Прахово у близини Неготина, непланираног коначног одредишта нацистичке флоте.
У реци Врбас, близу Српца, дубоко у муљу и води, Дејан је трагао за абоносима, дебелим храстовима који су пали пре неколико хиљада година. Ово дрвеће било је конзервирано у води на природан начин.
„Један такав абонос извадио сам из Врбаса, на локацији Зечја главица, јужно од Бардаче, на ушћу Врбаса у Саву. Имао је 37 кубика. Вађење је трајало десетак дана. Део тог стабла, дужине седам метара, изложен је испред Шумарског факултета у Бањалуци. Утврђено је, током експертизе у Нагоји у Јапану, да је стар 5.010 година. Комад овог дрвета чувам и показујем знатижељницима, пријатељима, гостима”, прича Дејан Ковачевић, још оспеднут страшћу према роњењу и потопљеним бродовима.Камена кугла из Врбаса
На улазу у конобу налази се заобљена камена кугла тешка тону и по. Дејан је пронашао у Врбасу, приликом истраживања темеља порушеног моста у месту Милошевац код Лакташа.
„Војска ме ангажовала да извадим елементе моста из воде. Током роњења, напипао сам куглу. Изгледала ми је много мања, али кад сам је уз помоћ колега откопао, деловала је импозантно”, испричао је Дејан Ковачевић.
О пореклу кугле постоје две теорије.
„Научници из Београда тврде да потиче из леденог доба и да су је формирали ледењаци, различитим деловањем и утицајима. Из Оксфорда сам добио тумачење да је ово метеорит који је великом брзином ушао у горње слојеве атмосфере, топио се и обликовао пре пада на Земљу. Ова кугла је елипсаста, апсолутна кружница, пречника 81 центиметар. Иста таква пронађена је у Чилеу. Верујем да је ова друга теорија ближа научној истини”, сматра Дејан Ковачевић.
Политика / М.Пилиповић
