Изреку „Немој да мијешаш бабе и жабе“ користимо у ситуацијама када неко говори о потпуно неспојивим стварима које не треба и не могу се упоређивати.
Али зашто баш бабе и жабе?
На инстаграм страници „Порекло речи“ објашњено је зашто.
“Некада давно, жаба је у нашем народу била заштитница људске и земаљске плодности и потврда култног поштовања Велике мајке. Ово говори да је жаба у старим културама била обожавана као божанство плодности. Тако је у старом Египту богиња рађања Хекет имала главу жабе, а Римљани су своју богињу љубави, Венеру, представљали као жабу. У келтској култури, жаба се сматра господаром земље и због њене повезаности са водом вјеровали су да она представља симбол изљечења”, наводи се на страници „Порекло речи“.
Код Срба је богиња жаба била позната под надимком баба јер се из поштовања право име богиње није јавно говорило, те тако није ни очувано. Та повезаност види се и данас, рецимо у називу бабица – жена која помаже при порођају.
Жаба је као божанство након доласка хришћанства потпуно нестала из српске колективне свијести. Временом се у српским пословицама жаба све мање употребљавала, а баба се помињала у негативном контексту. Баба је добила негативну конотацију што се огледа у многим изразима попут бабарога, баба јага.
Тако су представе о паганској богињи баби и жаби као истовјетном божанству временом нестале.
“Због тога када данас кажемо ,,немој да мијешаш бабе и жабе” мислимо ,,немој да мијешаш демоне са боговима”, дакле, немој да мијешаш двије потпуно различите ствари, односно демоне – бабе у хришћанству и богове – жабе у старој вјери што је својеврсна иронија, јер се изворно заправо ради о истовјетном божанству”, објашњава „Порекло речи“.
Припремила Г.В.
