Романовци су насеље на источним падинама планине Козаре, на прелазу из брежуљкастог у равничарски терен Лијевче поља. Налази се на пола пута од Градишке према Бањалуци, у непосредној близини насеља Александровац. За разлику од већине села, у Романовцима није било драстичнијих осцилација у броју становника.
Према статистици 1971. године било је 1199 становника, 1981. године 1208 становника, 1991. било је 1199 а 2013. године 993 становника.
Црква брвнара
Православна црква брвнара посвећена Светом Николи налази се у насељеном мјесту Романовци, на подручју општине Градишка.
Поуздани писани трагови о времену њеног настанка не постоје. Међутим, према облику и димензијама, те чињеници да нема апсиду, може се закључити да датира из XVIII вијека. Основа објекта је правоугаона са димензијама 7,42 x 4,16 метара. Зидови су направљени од дебелих храстових дасака и висине су 1,95 метара. Умјесто прозора, улазак природне свјетлости омогућавај уски прорези на даскама. Унутрашњост објекта подјељена је иконостасом на олтар и наос. Непосредно уз цркву, са њене западне стране, изграђен је звоник. Постављен на четири стуба и покривен стрмим кровом од дрвене шиндре, препознатљив је пратећи објекат дрвених сакралних грађевина. У црквеном дворишту се налази и пет надгробних споменика у виду крстача, који не садрже податке о сахрањенима.
Уз изградњу ове цркве вежу се двије легенде. Прва каже да је становништво овог краја, које је затражило од турских власти да гради цркву, добило језеро које се се налазило на овом мјесту. Становници су земљом и камењем затрпали језеро, а оно се изгубило и премјестило у сусједно село. Друга легенда говори о томе да су Турци дозволили градњу цркве у једном дану на мјесту језера, а оно је преко ноћи пресушило.
Занимљивост коју мјештани овог краја с поносом истичу је да су се управо у овој цркви 18. септембра 1904. тајно вјенчали Петар Кочић и Милка Вукмановић. Поводом тога се у септембру традиционално одржава културна манифестација „Идеш ли роде“.
Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине, прогласила је ову градитељску цјелину националним спомеником. Национални споменик чине објекат цркве и гробље, те покретно насљеђе: царске двери, полијелеј, службарник и псалтир. На објекту цркве 2000. године извршени су конзерваторско-рестаураторски радови, а покретно наслеђе се чува у Бањој Луци. Црква припада Бањалучкој епархији.
Радне акције
Романовчани су организовали многе радне акције да би побољшали услове живота и створили нове развојне перспективе, првенствено у области пољопривреде. Током последње четири године на подручју Мјесне заједнице Романовци утрошено је 177.000 КМ у различите инфраструктурне пројекте. Најзначајнији финансијер је градска управа, а дио новца обезбијеђен је путем различитих програма и донација.
Највећи дио послова, односи се на асфалтирање и поправку путева, друштве акције и спорт. Мјештани су уредили сеоски дом, гдје организују састанке, радионице, предавања и радне акције. Ово село има богату и дугу традицију у области друштвених активности. Романовчани су се увијек истицали по активизму а тако је и сада. Томислав Ковачевић, вишегодишњи одборник из Романоваца у градској Скупштини Градишка каже да су организовали неколико радних акција на уређењу центра села. Он подсјећа да је школа у Романовцима одавно угашена, да ученици одавде путују у Александровац а потом Градишку или Бањалуку, на даљње школовање али да мјештане то није обесхрабрило јер постоји много добрих примјера, повратка младих у село након школовања.
-Примарни задатак у Романовцима је изградња водовода односно прикључење на градску мрежу. У нашем селу су велике потребе за водом, без обзира што домаћинства имају бунаре и пумпе. За нас је питка вода из градишког водовода, осим јачања друштвеног живота, најважнији фактор развоја и опстанка младих – каже Томислав Ковачевић.
Стара црква у Романовцима
Ступивши на мјесто парохијског свештеника романовачко-машићке парохије, 1924. године, поп Весо Поповић је подигао малу цркву у Романовцима, посвећену Светој великомученици Марини, која је запаљена у Другом свјетском рату а послије није обновљена. Црква се налазила преко пута парохијског дома у центру села.
„Од свег стања, остао је само бунар с чекрком у виду гранате с петокраком, што свједочи о нашим, како то каже академик Дарко Тансковић, народним дисконтинуитетима,“ каже теолог Дарио Дринић. Међутим, то није поколебало Весу, да и по преласку сједишта парохије у Машиће, након 1945. године и даље брине о осорним Романовцима, па је тако предводио обнову чувене брвнаре посвећене Светом Николи, 1960. године, скупа са четири жене, Петраном Перовић, Јелком Кукић, Маријом Тодоровић и мајстором Тедом Баштинцем.
Природни потенцијали
Велику развојну шансу свога мјеста Романовчани виде и у бољем кориштењу природних потенцијала. Ово место је највеће станиште питомог кестена у градишком дијелу Поткозарја, развијена је пољопривредна дјелатност. Осим поврћа, у Романовцима је све више засада воћа, трешње, шљиве, јабуке и крушке а неколико домаћина опредељено је за сточарство, узгој оваца и свиња.
-Наше поднебље, брдски и равничарски дио су идеални за многе дјелатности у пољопривреди. Од тога породице у Романовцима добро живе, наглашава Дарко Мирјанић, члан руководства Мјесне заједнице који је увијек у првим редовима борбе за просперитет свога села и околине. У акцијама „Градске чистоће“, мјештани Романоваца запажени су по лијепим двориштима и уређеној животној средини. Романовчани се поносе и својим фудбалским клубом дуге и богате традиције, који се такмичи у Подручној лиги Градишка.
Познати Романовчани
Међу познатим Романовчанима су Радован Макић, бивши гувернер Народне банке Југославије, амбасадор и дриректор СДК Југославије, један од најближих Титових сарадника, Стево Мирјанић, бивши министар савезне владе Југославије, директор неколико банака, предсједник СО Градишка и министар Републике Српске, Јован Тодоровић, универзитетски професор и предсједник СО Градишка, Љубо Врањеш, учесник пробоја логора у Јасаеновцу, Радован Шљивић, дугогодишњи руководилац у привреди и посланик у
НС РС, сликар Боро Њежић, учитељица Анкица Макић…
Милан ПИЛИПОВИЋ
РОМАНОВЦИ
(Бошко Гргић)
Када је стварао свијет
Бог је Романовцима дао на вољу
Па је ово лијепо село подједнако
И у брду и у Лијевче пољу.
Романовци су попут љепотице
Увојци јој романовачке косице
груди јој бријегови исцвијетали
као два тек печена , врућа колача
А родне њиве простране
Извежена прегача.
И Петар је Романовце волио
Горе код црквице дрвене
Милком се и оженио
И то тајно, у строгој тајности
Показао свијету и његовој бескрајности
Да душу имају Романовци и Романовчани
Кочићу су овдје сваке јесени посвећени дани.
И у Романовцима има Кочића
И Макића и Боснића
И Њежића и Крејића и Кукрића
Боројевића, Зељковића, Пејића и Девића
Има и Мирјанића и Лаботића
Нека никога не чуди
У Романовцима је највише добрих људи
Њихове руке су испуцале, а поштене
Како су Романовчанке вриједне
и лијепе жене
И да не заборавим рећи пред свима
Градишка започиње управо у Романовцима
