Од свих градишких села која у свом називу имају одредницу “горња” или “горње”, само једно мјесто с правом носи ово име, а то је Горња Јурковица. Она је на највећој надморској висини. Из овог поткозарског села, тридесетак километара од центра Градишке, види се далеко, најдаље. Са врха Миладиновац, гдје се народ одувијек окупљао, гдје се трговало, школовало, сретало, дочекивало и испраћало, виде се: Бакинци, Миљевићи, Средња Јурковица, Шашкиновци, Трновац, Турјак, Шимићи…
На главици, највишем сеоском узвишењу изнад Мајсторовића кућа, са источне стране и Горњих Гајића на западу, постоје темељи цркве или неке друге богомоље, који још нису истражени. Знаменити су Савино и Церово брдо. Постоји легенда да се на Савино брдо не иде, када се наоблачи или загрми, јер ту громови често ударају. Зато га народ назива и громовито брдо.
Природа је Јурковицу, са засеоцима Гајићи, Лалоши и Бабићи, гдје живи највише становника, богато подарила.
Бројни су извори, врела, потоци и ријеке са питком водом. Мјештанин Милан Поповић пописао је њихове називе, Маријино врело, Васкрсијин точак, Димитријино врело, Милошево врело, Спасојевића врело, Бабића бунар, Буковац, Бубањ врело, Кесеровац.
Прије изградње водовода, Јурковчани су се водом снабдијевали и са Бјељавинског потока, Бабића ријеке, Суваје, Лалошког потока, Јасеновог потока.
Село је богато воћем, нарочито крушком, шљивом и трешњом, зато што је клима веома повољна, без магле и са много сунчаних дана. Горња Јурковица је значајно археолошко налазиште а привлачно мјесто за излетнике, планинаре, рекреативце.
Становништво
Посљедњих година, створени су повољни услови за живот, изграђени путеви, водоводна мрежа, повећана производња хране, жита,меса, млијека. Ово мјесто погодно је за сточарство. У Јурковици су препознати и велики потенцијали за туризам. Међутим, број становника у овом питомом крају, је све мањи. Према попису 2013. године у Горњој Јурковици евидентирано је 169 становника.
Претходним пописом 1991. године у Горњој Јурковици живјело је 297 становника а 1981. године 333 становника. У овом поређењу, помињемо и 1971. годину када је, према попису, било 442 становника.
Други свјетски рат
У Другом свјетском рату усташе су, већином у логорима Јасеновац и Стара Градишка али и на кућном прагу ликвидирале 277 Јурковчана, међу којима 97 дјеце до 14 година. То је више од половине становника, евидентираних у попису Краљевине Југославије.
Спасојевића гробље, највеће у Горњој Јурковици, свједок је вишевјековног српског постојања у овом крају. Оно је својеврстан музеј на отвореном, драгоцјен доказ, свједочанство о прошлости.
Најчешћа и најстарија презимена, што је сасвим видљиво на мраморним крстовима, су Спасојевићи, Галићи, Бабићи, Мајсторовићи, Петровићи…
Милан ПИЛИПОВИЋ
