У дуванском диму се налази више од 4.000 штетних хемијских супстанциод којих су многе токсичне, а око 50 их је канцерогено. Пушењепредставља једну од водећих јавно-здравствених пандемија, те је и водећи превентабилни фактор ризика за оболијевање и превремено умирање данас.
Према подацима Свјетске здравствене организације, пушење је одговорно за смрт више од осам милиона људи сваке године. Од тога, око седам милиона смрти настаје директно због конзумирања дуванских производа, док преостали број смртних исхода се догађа код непушача који су изложени пасивном пушењу.
„Пушење је најчешћи фактор ризика за настанак кардиоваскуларних болести међу којима су најчешће: срчани, мождани удар и хипертензија. Настанак хроничне опструктивне болести плућа и низа других обољења органа за дисање су повезане са пушењем. Пушење оставља негативне посљедице на репродутктивно здравље, како код мушкараца, тако и код жена. Код мушкараца пушење може да изазове импонтенцију и неплодност, а код трудница оштећење развоја плода. Научно је доказано да мајке, које су пушиле у трудноћи, рађају дјецу мање порођајне тежине, која су под већим ризиком оболијевања од бронхитиса и астме“, наводи се у саопштењу Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске.
Никотин је средство које се налази у дувану и оно је главни узрок зависности, дјелујући на ћелије мозга, ометајући њихову функцију, при чему су први симптоми раздраженост, несаница, губитак пажње и концентрације, те касније симптоме агресивног понашања и код неких особа и депресија. Да би се постигао бржи ефекат, дувану се додаје амонијак који омогућава да никотин стигне до центра задовољства за двије секунде, што отежава каснији процес одвикавања од пушења.
Непушачи удишу 80% присутног дима који улази преко плућа, коже, слузокоже уста, ока и на тај начин постају жртве себичности пушача.
Према подацима Глобалног истраживања пушења које је спроведено 2018. године у Републици Српској код школске дјеце и омладине узраста од 13 до 15 година, пушење је било распрострањено и у популацији најмлађих: 38,9 одсто, од тога је било 41,1одсто дјечака и 36,8 одсто дјевојчица, који су пробали пушити дуван или неке друге дуванске производе. Забрињавајући је податак да се 17,4 одсто младих у Републици Српској (узраста од 13 до 15 година) изјаснило да ће конзумирати дуван и дуванске производе у будућности.
На глобалном нивоу, најмање 37 милиона тинејџера, узраста од 13 до 15 година, користи неки облик дувана, показују подаци Свјетске здравствене организације из 2022. године. У Европи, 11, 5 одсто дјечака и 10,1одсто дјевојчица у том узрасту пуше.
Електронске цигарете и никотинске кесице су посебно популарне међу младима, истичу из Свјетске здравствене организације. Према процјени из 2022. године, 12,5 одсто адолесцената у Европи користи електронске цигарете, а међу одраслима само два одсто. Шведска служи као примјер за сузбијање пушења дувана. Једна од мјера која је допринијела томе је прелазак са пушења дувана на електронске цигарете, као алтернативу. Међутим, Свјетска здравствена организација упозорава на посљедице по здравље које остављају конзумирање електронских цигарета.
