Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да у БиХ тренутно није ријеч о европским вриједностима, чак ни о Дејтону, већ је ријеч о борби за контролу над стратешким природним ресурсима на европском континенту.
„Говорили смо о Дејтонском споразуму.
Говорили смо о Шмиту самозванцу.
Говорили смо о демократији као начелу, а сада да проговоримо о стварном питању које се налази у самом средишту ове олује: земљишту, имовини и ресурсима испод површине“, рекао је Додик у обраћању у Народној скупштини Републике Српске које Срна преноси у цијелости:
„У посљедњих неколико година, обимна геолошка истраживања потврдила су оно што смо дуго наслућивали – Република Српска лежи на огромним резервама критичних минерала, укључујући литијум, бор, стронцијум, натријум и калијум. То нису обични минерали. Они вриједе 100 милијарди долара. То су стратешки ресурси. Неопходни су за електрична возила, одбрамбене системе, складиштење енергије и напредне технологије — код нас, у Америци, у Европи и широм свијета.
Посебно су значајна наша налазишта у лопарском басену, који је један од најперспективнијих неискоришћених лежишта литијума и бора у Европи, ако не и у свијету. Али, за разлику од других локација које се суочавају са ратом, нестабилношћу или отпором локалног становништва, ми имамо геолошки потенцијал, друштвену стабилност и политичку вољу да их одговорно развијамо.
Запитајте се: Зашто се Кристијан Шмит појавио 2021. године управо у тренутку када су геолошки стручњаци потврдили ова налазишта? Зашто је, након година такозване неутралности, покренуо кампању криминализације Закона о имовини Републике Српске, обуставио финансирање из буџета наше странке и запријетио нашим институцијама? Зашто хоће канцеларију у Сарајеву која би управљала ресурсима? Зашто толика журба, толики очај, да се власништво над имовином и ресурсима пребаци са ентитета на Сарајево?
Одговор је једноставан: минерали значе новац, минерали значе моћ и развој. Овдје се не ради о уставној реформи. Овдје се не ради о европским вриједностима. Овдје се чак не ради ни о Дејтону. Ово је борба за контролу над стратешким природним ресурсима на европском континенту. Ради се о отимачини. Упитајте се у чему је разлика између колонијалних владара некада и сада. Не знам да она постоји.
Да будем сасвим јасан: Република Српска се не противи сарадњи. Република Српска се не противи развоју. И свакако нисмо против тога да корист од ових ресурса подијелимо са нашим партнерима.
Вјерујемо, и данас то потврђујемо, да ова минерална богатства треба да користе свим грађанима, без обзира на националну припадност, политичку странку или мјесто пребивалишта у Републици Српској, али оно што не можемо прихватити јесте систем гдје власништво треба да буде одузето нашим институцијама декретом страног, неизабраног званичника – супротно Дејтону; гдје овај лажни Шмит дјелује као агент за некретнине у интересу својих ментора који би за ништа добили све и гдје се ниво БиХ, формиран у Дејтону ради координације, инструментализује као средство за стицање власништва, а ради извлачења богатства од народа који живе на тој земљи.
То није развој. И то није мир. То је очигледна превара, безочна експропријација.
А ниједан народ, ниједна демократија то неће и не би прихватили.
Предсједник Републике по Уставу је дужан да штити Републику Српску. Ја то радим 24 часа, седам дана у седмици.
Стога, договоримо оквир који поштује дејтонску структуру, уставне надлежности ентитета које је чланом 3.а прецизирао Устав БиХ – Правни поредак и надлежности институција: а) Све владине функције и овлаштења која нису овим уставом изричито повјерена институцијама БиХ припадају ентитетима.
То треба да учинимо на исправан начин. Не на Шмитов начин. Јер ми вјерујемо у партнерство, али само у оно које почиње поштовањем права и сагласности“.
СРНА
