Свјетски дана борбе против можданог удара обиљежава се 29. октобра. Циљ је да се подигне свијест о овој болести широм свијета, јер мождани удар је болест која се јавља код старијих, али све више и код млађих особа. На то, сматрају стручњаци, највише утичу гојазност, физичка неактивности, неконтролисане хроничне болести као што су хипертензија или дијабетес.
Докторица Јадранка Павловић, специјалиста неуропсихијатрије, каже да мождани удар по учесталости заузима треће мјесто у свијету. Она је појаснила да удар настаје нагло због поремећаја циркулације у мозгу. Постоје двије главне врсте можданог удара: исхемијски мождани удар који настаје због зачепљења крвне жиле у мозгу односно због угрушка и хеморагијски мождани удар – настаје због крварења у мозгу или око мозга. Павловић је додала је да је први тип можданог удара учесталији.
Повећан ризик за обољења од можданог удара имају срчани болесници, затим особе које имају висок крвни притисак, дијабетес или висок холестерол. Такође фактори ризика на које се може утицати су: нездрав начин живота, пушење, нездрава исхрана, физичка неактивност, прекомјерна тјелесна тежина, злоупотреба алкохола и дрога, узимање одређених лијекова, сталне стресне ситуације. Докторица Павловић је рекла да је мождани удар тешко обољење , свједочи и податак да се налази на трећем мјесту по смртности и заступљености у свијету.
Веома је важно да знамо препознати уобичајене симптоме можданог удара Симптоми можданог удара који се могу најлакше препознати су поремећаји говора, слабост и/или утрнутост једне стране тијела, потпун или дјелимичан губитак вида, те поремећај координације и равнотеже.
Мождани удар се може спријечити. Свако током живота може значајно смањити вјероватноћу настанка ове болести и у том смислу је најважније усвојити и досљедно примјењивати здраве стилове живота.
Н.М.
