Охрабрење, лијепа ријеч, наглашена жеља за помоћ обољелом, спасен живот и спремност да у драматичним тренуцима покаже високу стручност, знање и љеркарску етику, утицали су да Мирјана Шиник Кајзер, специјалиста ургентне медицине, постане један од најомиљенијих љекара у својој средини. Она је од 2011. начелник
Пријемно-ургентног тракта Болнице Градишка. Претходно је 11 година радила у Хитној служби Дома здравља.
„Пацијент очекујке пажњу, охрабрење, објашњење, он жели да буде саслушан, а љекар стрпљив и пажљив. Трудим се да тако поступам. Првенствено себи, поставила сам високе стандарде. Желим да будем задовољна урађеним а то је гаранција да је задовољан и пацијент,“ објашњава Мирјана своје принципе којих се придржава од почетка, када је, прије три деценије, одлучила да медицина постане њен животни позив.
Мирјанин отац Драгољуб, након основне школе у Горњим Подградцима, препознао је код ње карактерне особине примјерене медицини.
„Он је закључио да бих медицину прихватила као свој коначан избор. Нисам била у потпуности одлучна, шта бих изабрала за своје занимање. Писала сам поезију, објављивала у часописима. То је и сада дио мене. Новинарсво односно журналистика, такође је било у ужем избору,“ објашњава Мирјана период када је коначно одредила свој животни пут и посветила му се, свим својим бићем. Послије скоро двије и по деценије, у бијелом мантилу, на одговорном послу, схватила је суштину и уградила себе у медицину. О својој свакодневици и болничком одјељењу којим руководи, опширно прича.
„Седмично, у Пријемно-ургентном таркту примимо од 300 до 350 пацијената. Од тога броја, трећина остаје на болничком лијечењу. Пријем се одвија по принципу приоритета, односно степена хитности. Тријажу обављају љекари специјалисти, заједно са едукованим техничарима. Први и други степен хитности су шокантна стања, респираторно угрожени пацијенти, коматозна стања… Они имају предност за прегледе, дијагностику и збрињавање. Одмах и без задршке.“
Пријемно-ургентни тракт Болнице Градишка, основан је у марту 2012. године. То је, Служба ургентне хоспиталне медицине, која пружа мултидисциплинаран приступ пацијенту. Овдје збрињавају и упућују пацијенте на припадајуће одјеле пулмологије, интерне медицине, хирургије, ортопедије, урологије, ОРЛ, психијатрије, неурологије, педијатрије. То су особе које имају акутно погоршање болести, трауматизовани пацијенти, објашањава начелница Шиник Кајзер, чија је улога, заједно са тимом љекара и медицинских техничара, те другог особља, од пресудног значаја.
„Ургентна медицина је једна од најтежих грана, гдје је потребно хитно дјеловати, јер је овдје вријеме једнако живот. Ту нема могућности за додатне консултације, прије успостављања дијагнозе или одлуке о даљњем лијечењу. Пресудно је функционсање, односно збрињавање пацијента у току такозваног златног сата, поготово у случају реанимације.“
На овом комплексном и одговорном послу, појашњава наша саговорница, ангажовано је још 13 младих љекара различитих специјалности, међу којима су Марија и Јелена Гарача, Бранко Пејаковић, Срђан Вукобрад, Татјана Радуловић, Љиљана Шкрбо, Соња Прерадовић, Ања Бранковић, Милена Павловић, Невена Ковачић, Александар Шиљак, Милан Цвијић, Синиша Чикић, Душка Вранић, Горјана Голић, Горица Чанковић, Бојан Вујановић… За њих, своје сараднике, тврди да су, као и медицинске сестре и техничари, пожртвовани, карактерни, стрпљиви, са израженом колегијалношћу и високим степеном знања.
На наше питање, шта је за њу највећа захвалност након спасеног живота, јасно одговара.
„Осмјех и олакшање сваког збринутог пацијента, то је за мене највећа захвалност, доказ успјешне дијагнозе и поступка лијечења. Задовољство пацијента, након престанка тјескобе, сматрам круном успјеха. Медицина, за мене, није само посао, већ начин, стил живота. Успјеј је, ако сам урадила све што налаже струка а код пацијента, у његовим очима, препознала задовољство и олакшање.“
Тако свој посао објашњава и своје принципе објашњава, љекар и хуманиста Мирјана Шиник Кајзер. Она, како рече, свој посао не носи кући него је посвећена породици, сину Андреју и супругу Славку. Ту одмара, прикупља енергију за посао у Болници.
Дневна болница
Мирјана Шиник Кајзер, објашњава, као виталан, сегмент Дневне болнице, као веома успјешан. У оквиру Пријемно-ургентног тракта, од 2012. године, постоји ова организациона јединица. Намијењена је пацијентима којима је неопходно болничко лијечење односно опсервација краћа од 24 часа.
„За такве потребе имамо шест кревета. Најчешће ту збрињавамо пацијенте којима је неопходна крв и други крвни деривати, лијечење аутоимуних неуролошких обољења, код повећања вриједности шећера у крви, ендоскопских претрага, малих хируршких захвата. У Дневној болници, гдје годишње збрињавамо од хиљаду до хиљаду и 300 пацијената, радимо дијагностику, терапију, мониторинг здравственог стања“, објаснила је Мирјана Шиник Кајзер.
Милан Пилиповић
