ГРАДИШКА – Милка Иваштанин (91) из Козинаца код Градишке, која је ушла у десету деценију, управља на Сави бродом од 250 коњских снага. Власник овог пловила је њен син Небојша којем уопште није чудно, што је бака Милка за управљачем.
„Цијела наша породица, све генерације, одлично се сналазе на води. То нам је у крви и традицији. Рођени смо у Орубици, на обали Саве, гдје имамо старо кућиште. Наши преци су живјели на Сави и од Саве“, казао нам је Небојша, бивши припадник Државне граничне службе БиХ, а сада пензионер.
Његова мајка Милка каже за себе да је стари скелеџија. Са супругом Драгом, одржавала је скелу од хрватске до босанске Орубице, сусједних насеља истог имена, некада у једној а сада у двије државе.
„Превозили смо, тамо и овамо, ђаке, раднике, сељаке, путнике, онда запреге са коњима. Све то радили смо ручно веслајући. Када смо, касније купили Томосов мотор од четири коња, био је то велики напредак. Од тога смо живјели, дјецу школовали,“ испричала нам је бака Милка, којој је превоз преко Саве био, како рече, први и најважњији породични бизнис.
„Били смо регистровани за тај посао, нисмо радили на дивље. Наша компа, како се код нас каже за скелу, звала се Орубичанка. Радили смо од 1955. до 1980. године,“ подсјећа Милка Иваштанин. Управљање модернмим и снажним бродом, за њу је рекреација.
„А шта би друго било него рекреација. Једним прстом може да се вози, не треба ту неки велики напор, само искуство и знање. И своје синове Небојшу и Божу, научила сам, заједно са покојним супругом Драгом, да воле Саву, да управљају чамцима и бродовима,“ похвалила нам се бака Милка, витална старица која Саву воли и поштује, зато што је на њеним таласима одрасла и у њима пронашла извор живота.
