Малигне болести све су чешћа тема у друштву, а готово да не постоји породица у којој се неко није суочио са овим обликом обољења. Одмах иза кардиоваскуларних обољења, малигне болести налазе се међу водећим узроцима смртности .
Гостујући у Јутарњем програму РТВГ-а, специјалиста нутрициониста у Болници Градишка, Драган Станишљевић, истакао је да малигне болести не представљају само здравствени и психолошки проблем појединца, већ погађају и читаву породицу. Према његовим ријечима, код већине људи генетика даје предиспозицију, али начин живота игра кључну улогу у томе да ли ће се болест развити.
Нездрава исхрана, гојазност, пушење, конзумација алкохола и физичка неактивност погодују развоју хроничних упалних процеса у организму. Када је ријеч о уносу нутријената, Станишљевић је нагласио да је од великог значаја унос антиоксиданаса који штите ћелије од оштећења, као што су витамин Ц и витамин Е, а налазе се у сјеменкама, орашастим плодовима и биљним уљима, као и бета-каротен, присутан у мркви, бундеви и тамнозеленом лиснатом поврћу. Као једну од највећих заблуда навео је увођење аутофагије као начина исхране, истичући да је она искључиво важна за чишћење здравог организма, а не за мршављење или за особе које имају хронична обољења.
Он је додао да је изузетно важно водити рачуна о контроли тјелесне тежине, посебно масног ткива, које производи естроген хормон повезан са настанком карцинома дојке код жена.
Регулацијом исхране и спречавањем наглих скокова инсулина могу се спријечити промјене на ћелијском нивоу, јер инсулин може онемогућити апоптозу, односно природну смрт ћелија када за то дође вријеме. Лоша исхрана такође мијења састав цријевног микробиома и смањује количину бутирата, супстанце која има важну улогу у заштити цријевне слузнице.
С.Малиш
