Ловачко удружење „Просара“ организовало је прихрану дивљачи, која због снијега и ниских температура не може пронаћи храну у природи. Ловци су, на подручју шест секција, Греди, Ламинцима, Дубравама, Церовљанима, Бистрици и Орахови, изнијели већу количину кукуруза и камене соли.
„Код великог и дуготрајног снијега, фазан је најугроженији, јер теже долази до хране. Ипак, хладноћа и снијег су краткотрајни, што не оставља посљедице на ову врсту дивљачи. Зато у ловишту имамо све више фазана,“ каже ловочувар Ђорђе Вуковић.
Он напомиње да је популација штеточина, сталним акцијама на њиховом сузбијању, сведена на минимум и не представља опасност по фазане, зечеве, срне и другу племниту дивљач, као претходних година.
У ловишту је, од крупне дивљачи најбројнија срнећа.
У порасту је и број дивљих свиња, због миграција из Хрватске. Од пернате дивљачи, највише има фазана којег ловци, сваке године, набавком у вјештачком узгоју, уносе у ловиште. Евидентан је и значајан број дивље патке, глице и голуба.
У овом ловачком удружењу, са 500 чланова, сваке године сију 20 дунума кукуруза намијењеног прихрани дивљачи. Осим тога, ловци обезбјеђују храну и на друге начине, куповином или поклонима.
„Током цијеле године, у хранилицама има довољно кукуруза, сијена и соли, како би дивљач навикла на ова мјеста и имала довољно хране, у свако доба године, нарочито зими,“ наводе у Ловачког удружењу „Просара“, гдје годишње у ловиште убацују 500 фазана.
Милан Пилиповић
