Љубав Фриде и Енвера није заборављена
Осим историјских података и казивања потомака, иза двоје младих и њиховог детета, које су убиле усташе, остала је и песма
Градишка, Тузла – Прича с почетка Другог светског рата о трагичној љубави Енвера Шиљка из Градишке и Фриде Лауфер, Јеврејке из Тузле, живи и данас у оба града. У Парку слободе, поред Саве у Градишци, на бисту народног хероја Енвера Шиљка, којег су усташе стрељале 5. септембра 1941. године у граду соли, млади стављају цвеће. Старији Градишчани одају почаст и причају о Енверу и његовом оцу Салиху, који су, у оближњој башти поред Саве, која и сада постоји, забављали госте. Салих је свирао виолину, а Енвер гитару. Био је студент права. И музичар. Ту их је затекао рат. Енвер је, по задатку Комунистичке партије, упућен у Тузлу. Запослио се у Фабрици соли. Изабран је потом за шефа Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) за североисточну Босну.
Енвера Шиљак и Фрида Лауфер Фото М. Пилиповић
Фрида Лауфер, рођена 1920. године, годину млађа од Енвера, такође је радила у истој фабрици. Њихова љубав рођена је на први поглед, приликом првог сусрета. Симпатије су биле обостране. Обоје су били истакнути чланови илегалног антифашистичког покрета у Тузли. То их је још више зближило. Због своје активности, већ почетком јула нашли су се на потерници фашистичког режима. Покушали су да побегну из Тузле, али су 18. јула 1941. године ухапшени. Одведени су у тузланску робијашницу и затворени у мрачне и оковане ћелије. Оскудни сноп светла допирао је са ходника у тренуцима када стражари одшкрину врата или мали отвор.
Енвера и Фриду делио је само ходник којим су, непрекидно, лупкајући у војним цокулама, промицали наоружани усташки стражари. Њих двоје виђали су се само накратко, када се погледи сретну, у тренуцима привођења на ислеђивање.
Мало је познато да је Енвер, у последњим данима живота, у тузланској тамници, свестан свога краја, написао једну од најлепших народних песама „Је л’ ти жао што се растајемо” и посветио својој непреболној љубави Фриди. Цедуљу са овим текстом успео је дотурити младој Јеврејки, а она је проследила даље, пре трагичног краја у Јасеновцу, у лето 1942. године. Тако је једна од најлепших љубавних песама, за коју се верује да је народна, постала део музичке и поетске баштине.
Хикмет Хаџиалагић, професор у пензији из Градишке, рођак Енвера Шиљка, испричао је за „Политику” да је Фрида, петнаестак дана пре него што је Енвер, заједно са Мемом Суљатовићем и Рудолфом Викићем, стрељан у затворском дворишту, одведена из Тузле. Било је то 18. августа 1941. године. Прво је доспела у логор у Крушићу, потом Госпићу, па Загребу… У логору Јасеновац, последњој животној станици, 1942. године родила је Енверовог сина. Она је сестри из јасеновачког логора послала две дописнице, потврдила нам је, у Градишци Сарајка Фрида Лауфер, која је име добила по тетки.
„У последњој дописници од 9. маја 1942. године, Фрида пита сестру, а моју мајку, зна ли нешто за Енвера. Очигледно, није била сасвим сигурна да је убијен”, испричала нам је Фрида, у емотивном шоку, јер је у Градишци, осам деценија касније, упознала Енверу Шиљак, стричевку Енвера Шиљка, која је, на овај несвакидашњи сусрет, допутовала из Бихаћа. Њих две су заједно положиле цвет на његову бисту.
На поратном попису жртава из Јасеновца наведено је и име Фриде Лауфер, кћерке Јозефа, са подацима њеног и Енверовог сина. У рубрици име, пише – дете, ништа друго, у рубрици презиме – пише Шиљак, име оца – Енвер, мајке – Фрида.
Јасмин Имамовић, књижевник и бивши градоначелник Тузле, чувар успомене на Енвера и Фриду, написао је сценариј за документарно-играни филм, у којем играју млади тузлански глумци, и књигу „Слана земља”, која је промовисана у Градишци, у Улици Енвера Шиљка.
Имамовић нам је испричао да је Енвер, док су га усташе везаног водиле на испитивање, Фриди, све док није премештена из тузланске робијашнице, наглас, под ударцима пушчаних кундака, певао „Је л’ ти жао што се растајемо, растајемо, а не састајемо. Проклет био ко нас раставио, и умрећу, прежалит те нећу…”
У Тузли, мост који спаја обале реке Јале назван је „Мост народног хероја Енвера Шиљка и Фриде Лауфер”. У народу је познат и као „Мост љубави”. Народни херој Енвер Шиљак рођен је 15. августа 1919. године у Градишци, а Фрида Лауфер 1920. године у Тузли. Обоје су поживели само двадесет две године.
Извор:Политика / Милан Пилиповић
