Климатске промјене нису проблем будућности, него садашњости и готово да не постоји земља у свијету која се није укључила у борбу са овим проблемом. Један од проблема који утиче на ове промјене су штетни гасови.
Свјетска метеоролошка организација је 2022. године мерењем утврдила да су штетни гасови на много вишем нивоу, него што је то дозвољено и ставила за циљ да све земље, које су потписнице Париске декларације до 2040. године смање штетне гасове на нормалне параметре.
Тим поводом се јуче и данас у Берлину одржава конференција која је сазвана од стране Њемачког Министарства за економију и заштиту климатских промјена. Фокус конференције је био на свеобухватној процјени напретка од 2022. године, када су у питању изливи штетних гасова у Немачкој и Европи.
Закључено је да се, земље чланице Европске Уније, као и сама Република Њемачка, нису придржавале одређених услова и да не постоји могућност, уколико се настави овим корацима, да се задати циљеве до 2040. године остваре.
Врло су важне чињенице да су арапске земље, које су 13. децембра 2023. на УН клима конференцији у Дубаију, урадили глобални проток ЦО2 и осталих штетних гасова и закључили да ће се они придржавати норми и покушати заштити околину, од штетних гасова.
Поред овога арапске земље су одлучне у намјери да испоштују правила и изврше задане циљеве како би се температура земаљске површине смањила на од 1,5 степени.
Сама ЕУ политика има велики значај, зато су и уведене те законске норме што се тиче заштите климатске околине. Све земље европске чланице су потписале да ће се на петогодишњем нивоу придржавати тих норми, које су прописане до 2040. године.
Норме ће се одржавати у три фазе. Прва је информативна и у њој је предложено како и на који начин да се оне спроведу. Друга је техничка и она ће подразумијевати дијалоге који ће се водити и који ће имати посебне значаје да се види како да се норме ураде и трећа фаза ће бити израда резултата на основу којих ће се видјети како и на који начин смањити излив гасних супстанци у атмосферу.
Метеоролошка свјетска организација је закључила да су од 2022. године до данас штетни гасови попут ЦО2, ЦХ4 и Н20 порасли, умјесто да су се смањили, тако да ће се морати под хитно почети радити на смањивању да би се циљеви загријевања земљине површине достигли.
Исто тако, врло је занимљиво да је једна агенција, за испитивање глобалниих загријевања на европској површини, спровела истраживања, која су изведена такође 2022. године, у ком је утврђено 53,8 гигатоне ЦО2 аквиваленте, што је, ако упоредимо са прошлом годином, повећање од 1,4 процента.
Овој престижној конференцији, оба дана, присуствовао је и привредник Мирослав Којадиновић, члан комисије из Бундесвербанд организације судских вјештака, која се бави тумачењем закона о енергетској ефикасности у Њемачкој, који нам је пренио утиске са конференције и открио шта Србију и Босну и Херцеговину очекује када је ова тема у питању.
„Босна и Херцеговина је, као и Србија, потписница Париске декларације у којој се све потписнице обавезују да раде на смањењу штетних гасова. Ја сам лично срећан и могу да кажем да ће сада у марту Босна и Херцеговина добити статус преговарача у ЕУ, тако да стоји један велики задатак пред БиХ, али и пред Србијом. Ми морамо, на самом почетку, донијети минимално 80 закона на нивоу земље да би БиХ ушла у ЕУ. А што се тиче штетних гасова, ако БиХ и Србија не буде урадила ништа по том плану постоји могућност да ће све фирме које имају експортне могућности и које извозе своје производе, морати плаћати тај додатни порез на ЦО2. У том случају то би било лоше за те фирме, јер оне своје производе аутоматски неће више моћи продавати по цијенама које су држали до тада, а самим тим неће моћи бити конкурентне на том тржишту, због доплаћивања обавеза на сваки производ од штетних гасова ЦО2. Сада је тренутно цијена ЦО2 штетног гаса, по тони, 58 евра у Њемачкој, а како ће даље бити и како ће се у будуће развијати, то ћемо видети“, рекао је за Dnevne.at Којадиновић.
Извор: Dnevne.at
