Зрнић каже да у овој слободарској земљи постоји јединствено мишљење о Другом светском рату и антифашистичким тековинама.
„Русија је дала немерљив допринос слободи света. То се не сме заборавити или стварати погрешну слику о тим догађајима. Руси као и Срби много су пропатили да би ослободили своје земље и свој народ, али да би помогли и другима. Мора се нашој деци, ученицима и студентима о томе стално говорити. У Русији то раде, негују тековине борбе против фашизма који се опет пробудио у свету”, објашњава нам Владо Зрнић.
Он каже да је руски председник Владимир Путин много учинио да се не заборави жртва коју је Русија дала у борби против фашизма, а да ветерани рата буду уважени у својој земљи.
„Он је све учинио да ми имамо потребан стандард, углед и значај у друштву. Зато је данас понос бити ветеран рата и стати на позорницу, на величанственој паради, на Дан победе против фашизма. Поздрав, руковање председника Путина са нама јесте официјелног карактера, али и исказан његов јасан став према нама и нашој улози у Другом светском рату”, објашњава наш саговорник.
Он каже и да многи у свету не разумеју, не схватају због чега се води операција у Украјини.
„То сам много пута објашњавао ученицима и студентима, нашој омладини. То није борба против Украјине и украјинског народа. Русија није против украјинске самосталности. Имамо све услове да заједно радимо и да сарађујемо у заједничком интересу. Ми смо братски народи. Наше породице су заједничке, родбински смо везани. Председник Владимир Путин је о томе много пута говорио. Ми смо победили фашизам, осамдесет година од тога је прошло. Али, клице фашизма су опет проклијале, не само у Европи него и на нашем прагу, на прагу наших домова, наше домовине. Не можемо, а да то не видимо, не схватимо опасност. Зато се води ова, специјална операција”, категоричан је Зрнић.
О односу руског народа према Србима и председнику Србије Александру Вучићу, који је био на паради у Москви, он има јасан став: „Руси имају осећај јединства према Србима, сматрају да смо исти народ… Наша борба кроз историју је увек праведна, за бољи живот, за срећније друштво. Ту борбу и идеју Руси и Срби су скупо платили. И сада су на удару западних држава, због своје борбе. Ми никада нећемо бити ни Романи ни Германи. Наш код је другачији. То се мора знати и схватити. Председник Србије Александар Вучић је показао јасан став и однос према Русији, када то није лако. Зато сам поносан на свој српски народ којем припадам и своју руску домовину коју бескрајно волим. Ту за мене нема разлике.”
О доласку у родни крај овај ветеран рата Русије прича са усхићењем.
„Сада смо, моја кћерка Јелена и ја, поново дошли у Републику Српску, на моју Козару. Зато ми је срце велико, као планина на којој сам ратовао. Путовање је напорно, али то нема цену. Зато нам ништа није тешко. Москва, Београд и Бањалука, то је за нас исто, једно”, говори овај старина са широким осмехом.
Владо Зрнић је у десетој деценији написао неколико значајних књига. Трилогија на коју је, каже, посебно поносан чине књиге „Дан победе”, „Руска историја” и „Војнопатриотско васпитање”.
Књиге су збир искустава из војне каријере и историје, каже Зрнић, порука, идеја антифашизма, патриотизам и љубав према отаџбини, српском и руском народу, према заједничкој култури.
Животни пут
Владо Зрнић је пуковник руске авијације у пензији, курир партизанских јединица у Другом светском на Козари, војни пилот и професор Ваздухопловне војне академије „Јуриј Гагарин” у Москви. Он је 1947. са непуних 17 година, упућен на школовање у тадашњи Совјетски Савез. У тој земљи изградио је војничку каријеру. У његовој биографији такође пише да је био заточеник усташких логора у Старој Градишци и Јастребарском, потом партизански курир у Шестој козарској бригади, пилот у 645. јуришном и 916. ловачком пуку совјетске авијације.
Написао је и неколико књига о употреби нуклеарног и конвенционалног наоружања у руској авијацији. На ову тему одбранио је и докторску тезу, стекавши највише звање у подручју војних наука.
Путоказ до родне куће са Путиновом фотографијом
Место које сваки пут посећује је родна кућа у Турјаку, у засеоку Борковићи до којег води путоказ са фотографијом Владимира Путина. Ту живе његове успомене.
„Године прохујаше као ветрови. Распрши нас рат и судбина, све прође брзо. И школа. И академска, и летачка, и професорска. Спознадох науке света, али ме нешто увек вуче овамо, тера на ово место. Овде ми је све драго, сваки путељак, поток, пој птице, мирис цвећа и лета, сваки пањ и свако дрво са мном разговарају”, каже са сетом Зрнић.
