Да ли сте се икада запитали зашто двије особе на потпуно исту ситуацију реагују различито? Одговор најчешће не лежи у ономе што се десило, већ у томе како смо то себи објаснили.
Узмимо свакодневни примјер: пошаљете поруку, али одговор не добијате сатима. Та тишина је само тишина. Али, ако ваша мисао гласи: „Игнорише ме“ или „Нисам му важна“, одмах ћете осјетити стезање у врату, љутњу или тугу. У когнитивно-бихевиоралној терапији ово описујемо кроз повезаност мисли, емоција и понашања – начин на који тумачимо ситуацију директно утиче на то како се осјећамо и како реагујемо. Управо овђе помаже когнитивно-бихејвиорална терапија (КБТ) – она нас учи да наша прва мисао није увијек поуздан одраз стварности. Промјеном угла гледања често можемо утицати на то како се осјећамо.
Замка у коју сви упадамо: борба са мислима
Када нам дође тешка мисао, природно је да је желимо отјерати. Међутим, савремени психотерапијски правци попут АЦТ-а (Терапија прихватањем и посвећеношћу) кажу да је то као борба у живом пијеску – што се више копрцамо, брже тонемо.
Умјесто да се борите, пробајте једну једноставну вјежбу: умјесто да кажете „Ја не вриједим“, реците себи: „Примјећујем да ми се јавила мисао да не вриједим“. Ова мала промјена у реченици ствара простор између вас и ваше мисли. Циљ није да мисао нестане, већ да она изгуби моћ да управља нашим понашањем.
Зашто смо сами себи најгори критичари?
Често смо према себи много строжи него према било коме другом. Наш „унутрашњи критичар“ нам говори да смо спори, неспретни или глупи. Терапија фокусирана на саосјећање (ЦФТ) учи нас како да тај глас мало утишамо и развијемо другачији, топлији унутрашњи дијалог.
Када вам је тешко, сјетите се да нисте сами у томе. Свако од нас се понекад осјећа несигурно. Умјесто критике, покушајте себи пружити подршку какву бисте пружили најбољем пријатељу.
Шта клијенти често примијете током терапије?
У раду са клијентима често се може чути нешто попут: „Ово је за мене била мала школа живота. Никада раније нисам размишљао на овај начин, а то је управо оно што ми је требало да наставим даље самосталније и снажније.“ То је суштина психотерапије – не да вам неко каже шта да радите, већ да добијете алате да сами управљате својим кормилом.
Практични кораци за сваки дан:
Ако се данас осјетите узнемирено због својих мисли, испробајте ово:
1. Застаните и примијетите: Шта ми ум управо сад говори?
2. Умирите тијело (Вјежба дисања): Удахните полако на нос (4 секунде), задржите кратко, и издахните на уста што дуже можете (нпр. 6 секунди). Дуги издисај шаље сигнал вашем мозгу да је сигуран.
3. Будите саосјећајни према себи: Реците себи: „У реду је што се овако осјећам. Тешко је, али проћи ће.“
Закључак
Наш ум је програмиран да стално „производи“ мисли и он само ради свој посао. Мир не долази из заустављања мисли, већ из промјене односа према њима. Када научите да посматрате своје мисли са дистанце и много више топлине, оне губе своју моћ да вас повриједе.
Аутор чланка Ивана Борута Кошћо
Мастер психолог и КБТ психотерапеут под супервизијом
