За седамдесетогодишњег Јовицу Јоцу Лајића из Врбашке, мјеста код Градишке познатог по близанцима, највећа срећа је његових 16 унучади, девет мушких и седам женских.
Факти
Јовица Лајић из Врбашке има чак 16 унучади
Породица живи у Аустрији, али редовно долази у родни крај
Унуци говоре српски језик и његују породичну традицију
Најмлађи унук Урош има само четири мјесеца
Сви живе у Аустрији, гдје је Јоцо, возач у пензији, дошао прије 45 година. Ту је, из два брака стекао три сина и двије кћерке.
„Синови су се оженили, кћерке удале. Свако од њих је пронашао своје животне сапутнике и формирао породице. Дјеца су моја радост, јер настављају породичну лозу, свјесни одакле потичу“, похвалио нам се Јовица, вјерни чувар традиције и обичаја родног краја, које преноси на унучад.
Сви знају српски језик
„Сви знају српски језик, а ја и моја супруга Радмила, која је такође из Врбашке, често причамо о нашем завичају, о Градишци, Козари, ријекама и љепотама, којих се нисмо одрекли. Напротив. Мјесечно, у просјеку два пута долазимо у Врбашку, гдје имамо кућу, родбину и пријатеље. Ту живе наше успомене“, каже Лајић окружен бројним потомцима.
Сваке године по једно унуче
Јовица познат по надимку Јоцо, наводи њихова имена и године, Мери (24) Давид (22) Невен (22) Немања (18), Гвозден (16), Милица (15), Стефан (13), Јана (12) Марија (11), Кирил (7), Леони (6), Сара, Софија и Данило (4), Милош (3), и Урош (четири мјесеца).
„Сваке године, уз рјеђе изузетке, рађало се по једно унуче. У 2022. години, рођено је троје. Најмлађе је увијек у центру пажње. Сада је то четворомјесечни Урош, којег сви мазимо и чувамо. Има ли веће среће од тога“, пита Јоцо и сам одговара;
„Нема. То је осјећај који се не може објаснити“.
Ријетко је у прилици да све њих, истовремено окупи на једном мјесту. Недавно их је, на рођенданском слављу најмлађег сина Јове, било дванаесторо.
„Сви живе у Аустрији, у Бечу и околини… Сви су држављани Аустрије. Волио бих да су моја унучад држављани БиХ, да су њихови лични документи са печатом Градишке, мога родног краја, али судбина је тако одредила“, прича Лајић, поносан на бројне потомке.
Крштење у манастиру Карановац
Петорица Јоциних унука крштена су у манастиру Карановац, у Поткозарју. То је важан догађај за цијелу породицу.
„Међу првима, у овој богомољи која је у изградњи, крштени су моји унуци Невен, Немања, Гвозден, Кирил и Урош. То је била њихова жеља, као и њихових родитеља а посебно моја и моје супруге“, похвалио нам се овај Врбашчанин, држећи у наручју најмлађег унука Уроша.
Купиће им коња
„Унучади ме увијек нешто запиткују, предлажу, причају о свему… Недавно су предложили да купим малог коња, што ћу свакако учинити. Какво би то било дјетињство без неке животиње. Их, колико сам ја имао пилића, пачића, штенади, јагањаца и других животиња, када сам био дијете. Сада унучадима о томе причам и они уживају док ме слушају“, приповиједа Јовица Јово Лајић, који је у младости отишао у иностранство и започео нови живот. Родно мјесто, није заборавио.
Милан Пилиповић / Независне
