Јединствено тржиште Западног Балкана у фокусу Јахорина економског форума Генерална директорка компаније м:тел Јелена Триван учествовала је на панелу „Предности једног тржишта Западног Балкана“ у оквиру Јахорина економског форума, гдје је истакла да регион стагнира када је ријеч о међусобним интеграцијама, као и у приближавању ЕУ.
„Од прошле године нисмо направили велики помак у процесу регионалних интеграција. Сматрам да највећи потез који смо учинили датира из 2021. године и то укидањем роминга, а да у осталим сегментима немамо такве значајне напретке. У међувремену смо, због рата у Украјини, као регион скрајнути из фокуса и то је довело до смањења евроентузијазма у свим нашим државама”, истакла је Триван.
Говорећи о позицији компаније м:тел у оквиру Телеком Србија групе, Триван је нагласила важност стратешких одлука које су омогућиле раст и ширење пословања. „Идеја да не продајемо своје националне телекомуникационе компаније, чему су прибегли и Хрватска, али и Република Српска, него да ми купујемо те компаније и стварамо своју групацију, била је паметан потез који је довео до тога да у овом тренутку имамо веће приходе у региону него Дојче телеком.“
Када је ријеч о улагању у дигиталну трансформацију БиХ, Триван је указала на изазове и ограничења. „У Србији оптичке везе, нарочито за научне институције и научно-технолошке паркове градила је држава Србија, најчешће уз помоћ ЕУ. У БиХ телеком оператери то раде из сопствених средстава што подразумева да иде спорије, да су услуге скупље и да технолошки каскамо. Последња земља у регији која ће добити 5Г биће БиХ… Ипак, учинили смо оно што је било до нас – покрили смо са 4Г читаву територију, урадили пилот 5Г у Бањалуци и изградили оптички вод ка Србији од 800 Gb/s који у овом тренутку имају
државе попут Норвешке и Немачке.”
Говорећи о уласку глобалних технолошких компанија на домаћа тржишта, Триван је упозорила на потенцијалне ризике нерегулисаног приступа, посебно у случају Старлинка.
„Долазак Старлинка у БиХ звучи као феноменална ствар и све земље у региону су поздравиле то. Верујући да ће омогућити бржи развој, Старлинк је добио дозволу за рад у већини земаља нашег региона. Оно о чему треба размислити јесте на који начин ће рад Старлинка утицати на рад телеком оператера и да ли треба на известан начин да заштитимо телекомуникационе компаније у БиХ и целој регији.“
На крају, Триванова је истакла важност конкретних иницијатива које могу довести до озбиљног
партнерства са ЕУ. „Треба да пробамо да на нижем нивоу, не политичком него економском, нађемо заједничке интересе. У том смислу апел Босни и Херцеговини, без обзира колико тренутно постоји унутрашњих проблема и незадовољства према ЕУ – План раста нуди и нешто мимо новца, а то је европска перспектива и улазак у одабрано друштво, и зато мислим да би било боље да му се прикључимо.”
