У Кијевцима, у оквиру комплекса манастира Карановац, у току је изградња централне цркве, чији завршетак је планиран до краја ове године. Тиме ће бити заокружена цјелина овог православног светишта, највећег и најзначајнијег у Поткозарју. Обнова, на мјесту гдје су археолошким истраживањем 2004. године пронађени темељи, почела је 2022. године освећењем темеља манастирске цркве и конака. Утврђен је континуитет дуг више од 2.000 година, од римског периода и пољопривредног имања, некрополе, манастирске цркве, привредне зграде, до цркава брвнара из турског периода.
Овај манастирски комплекс представља јединствену цјелину, гдје ће бити изграђен археолошки парк и музејска поставка, чиме ће бити реконструисано подручје Поткозарја кроз неколико миленијума. У средњовјековној манастирској цркви пронађен је најстарији ћирилички натпис из 1301. године, на којем пише: “Ја поп Ломнице писах по рожденству Христовом на 1.000 на 300 и на једно лето…” То директно упућује на сам почетак 14. вијека те на период Стефана Драгутина из лозе Немањића, који је на простору Усоре и Соли, са друге стране ријеке Врбас, очигледно имао утицај и на православни живаљ који је тада живио у Доњим Крајима, казао је археолог Бојан Вујиновић.
Један глагољички натпис на камену доводи се у везу са 12. вијеком. На њему је исписано мушко име у дативу (Радину), а данас се чува као дио сталне поставке у Музеју Републике Српске. Иако је овај натпис из релативно касног времена, говори у прилог Ћирило-Методској традицији. Завршетак манастирског комплекса у Горњим Кијевцима засигурно ће допринијети развоју вјерског туризма, прије свега кроз Археолошки парк, који је заштићен као национални споменик БиХ.
Милан Пилиповић
