У кући Исмета Шахдомеровића (85), на зиду, у Гајибиној улици у Градишци, на видном мјесту су старе фотографије воденица на Сави, савских мостова и центра Градишке.
Објављене су у многим часописима, зборницима, каталозима и разгледницама, али је сасвим непознато ко је њихов аутор, када су и под којим околностима настале.
Историја Градишке, нарочито у прошлом вијеку, препознатљива је по овим фотографијама. Исмет, љубитељ Саве, свједок многих догађаја, фотограф аматер, разријешио је и ту непознаницу.
Фотографије које деценијама чува у својој кући настале су од 1922. до 1956. године.
Савски млинови, којих одавно нема, снимљени су 1956. године, мада је, како тврди Шахдомеровић, погрешно наведено да потичу из 1957. године. Он их је фотографисао, а израдили су их фото Махобеј и Расим Диндић из Дубрава.
„У то вријеме био сам ђак шестог разреда основне школе. Старији брат поклонио ми је фотографски апарат марке керто. Памтим то. Купао сам се на Сави. На мосту се зауставила група туриста. Фотографисали су нас купаче, мост, Саву, а највише млинове, низводно од моста. Закључио сам да би то требало бити и за нас интересантно“, испричао нам је Шахдомеровић. Он је туристе слиједио. Све што су они фотографисали исто је и он чинио.
„Зато сам, подстакнут посјетом туриста и њиховим интересовањем, добио идеју, отишао кући, узео свој фото-апарат и пратио их у стопу. Све што су они фотографисали и ја сам чинио исто“, прича Исмет Шахдомеровић, описујући детаљно тај догађај.
„Фотографисали су потом и стару аутобуску станицу близу моста, неке дијелове града… Те фотографије, дио снимака, израдио сам у радњи код Махобеја. Филмове сам послије уступио Расиму Диндићу из Дубрава, моме пријатељу, који је израдио још неке фотографије. Оне су сада историја Градишке, а моја успомена на давнашње вријеме“, сјетно говори Исмет Шахдомеровић, показујући црно-бијеле фотографије савских млинова.
Млинови на Сави
Млинови на Сави код Градишке су некада били неопходни за мељаву жита те представљали туристичку атракцију.
Током прошлог вијека на Сави је било усидрено много млинова, у неком периоду чак седамнаест.
„Ја сам био млад, а млинови стари. Ту смо се љети купали, скакали у воду, хватали за велико дрвено коло, а навече дуго сједили, свирали, пјевали, забављали се“, испричао нам је Хикмет Хаџиалагић из Градишке, вршњак Исмета Шахдомеровића.
Млинови су, каже Хикмет Хаџиалагић, плутали на шупљим дрвеним трупцима или понтонима. На њима је била млинска кућица и водено коло, а мирис брашна ширио се свуда на ријеци.
Власници су биле већином градишке породице Мајданац, Тељиговић, Сухоњић, Дубичанац, Плетилић, Гвозден, Ћехајић, потом Ковачевић из Брестовчине, Шврака из Мачковца, Плотан из Доње Долине, Кнежевић и Ковачевић из Горње Долине, Жужић, Рафајац и Матокановић из Доњег Вароша, насеља са хрватске стране ријеке.
Извор:Независне / Милан Пилиповић
