Даброви чине велику штету у воћњацима и шумама поред ријека у Градишци и Козарској Дубици. На то указују мјештани више насеља у близини Уне и њених притока те Јабланице и Врбашке, код Градишке.
„Младе крушке, јабуке, шљиве и друге воћке даброви су посјекли и однијели у Уну. Покушавамо у томе да их спријечимо жицом и оградом, али у томе не успијевамо. Штета је велика“, казали су за „Независне новине“ становници неколико козарскодубичких села. Перица Бундало, власник викендице и малог воћњака поред Уне, каже за „Независне новине“ да је изненађен бројношћу даброва и штетом коју чине.
„Нисам их раније овдје примијетио, али сада су се појавили. Током ноћи сијеку воћке, гуле кору, уништавају зеленило. Викендаши су збуњени, јер нико не зна шта чинити и како одбранити имања од ових животиња“, у дилеми је Бундало.
Од када су даброви, глодари прекривени густим црвенкасто-смеђим крзном, примијећени у врбацима поред ријеке Јабланице, становници села Врбашка, код Градишке, у великој су невјерици.
„Коме год сам испричао да даброви као мачем сијеку дебеле јасике и обарају их на воду, нико није повјеровао. Сада су се ипак увјерили“ пожалио се Миле Мацура из Врбашке, власник пољопривредног имања поред ријеке Јабланице.
Показао нам је ново станиште ових животиња, станара водотока и мочвара обраслих богатом вегетацијом зељастих и дрвенастих биљака.
„Даброви су се на широком подручју, од Подградаца до Чатрње, појавили прије неколико година. Свуда су присутни, чак и у Поткозарју, у Грбавцима и Турјаку. Сијеку, обарају дебела стабла и преграђују ријеку Лубину“, испричао је Миленко Чекић из Грабаваца. Ипак, становници поткозарског краја су подијељени у вези с питањем даброва.
Миленко Голић из Врбашке, у инат штети коју праве, волио би, каже, да даброви ту остану.
„Шума много и не вриједи, а посјечена стабла послије ћу одвести кући. Даброви доказују да је Јабланица, као и друге ријеке, ипак чиста, јер они настањују само здраву животну средину“, сматра Голић. Мјештани Лужана, Врбашке и Драгеља чија имања су поред ријеке кажу да их је обрадовао повратак ових животиња, без обзира на то што чине штету на стаблима и љетини.
Даброви доказују да је Јабланица, као и друге ријеке, ипак чиста, јер они настањују само здраву животну средину. Мјештанин Слободан Цвијић из Лужана, прије неколико година, након појаве даброва, изложио је у свом дворишту неколико пањева од стабала које су оборили даброви градећи водене бране.
У Ловачком удружењу „Просара“ из Градишке нису изненађени новим стаништем даброва. Претпостављају да потичу из колоније у природном резервату Лоњско поље у Хрватској.
„Вјероватно су дошли у градишки и дубички крај Савом те притоком Јабланицом, која нуди солидан природни амбијент за ове животиње. Сада се треба потрудити да буду сачуване, зато што су даброви малобројни у цијелој БиХ“, кажу ловци из Градишке. У неколико градишких удружења за заштиту животиња наводе да су у Босни и Херцеговини даброви настањени у долини ријеке Семешнице у Доњем Вакуфу и средњем току Уне у подручју Отоке.
„Основни станишни услов за дабра је стална и довољно дубока вода, од најмање 30 центиметара. Уколико настањује мањи водоток који понекад постаје превише плитак, на њему даброви граде бране како би обезбиједили довољан ниво воде и заштитили улаз у настамбу.“
Дабар је искључиви биљојед, љети се храни сочним зељастим биљем у води или непосредно на обали, појашњавају овдашњи љубитељи животиња.
Насељавање даброва у БиХ
Идеја о поновном насељавању даброва у БиХ зачета је 2004. године. Покретач је Удружење шумарских инжењера и техничара са Шумарским факултетом у Сарајеву. Помогла им је Владе покрајине Хесен у Њемачкој донацијом двадесетак даброва. Тиме је Босна и Херцеговина постала 26. земља у Европи која је вратила дабра на некадашња станишта. Станиште даброва регистровано је и у подручју ријеке Засавице, на истоку БиХ, а градишко подручје, као ново станиште тек треба утврдити и регистровати. Европски дабар некада је настањивао све воде од сјевера до југа европског копна. Почетком 20. вијека је опстао само на четири одвојена локалитета, у јужној Норвешкој, на ријеци Лаби у Њемачкој и у Пољској, на доњем току Роне у Француској и у Русији.
У Дабру нема даброва
Подручје западног дијела БиХ некада је било велико станиште даброва. То потврђују и поједини локалитети као што је село Дабар, код Санског Моста. Међутим, према најновијим подацима, ту одавно нема даброва, мада је подручје и сада веома чисто и привлачно.
М. П.
Независне
