Храброст и чојство „Виле од Ђукића“

Недељка Ђукић Боројевић рођена је у Великој Сочаници, општина Дервента. Ова храбра и талентована жена живјела је и радила у Холандији и Хрватској, али и у Њемачкој гдје се и пензионисала. По струци је медицински радник, али и књижевник. Пуних десет година своје слободно вријеме користи да истражи поријекло породице Ђукић.
Гостујући у емисији „Женски магазин“ Недељка је рекла да ју је велика жеља да истражи поријекло породице одвела до Црне Горе гдје је сазнала да потиче од племена Васојевића који су се у вријеме велике економске кризе и несташице одселили у Велику Сочаницу.
На овом животном путовању упознала је много Ђукића који су били и смјерница у којем правцу ће да настави своје писање. Круна и печат њеног књижевног рада је књига „Вила са Чакора“ која је до сада доживјела четири издања. Недељка је жељела да погибију младе Бранке Ђукић преточи у књигу као траг да се никад не заборави ова трагедија, али и ода оцу који је показао током суђења за ово дјело да су част, чојство и љубав најважније врлине које треба да посједује један човјек.
Недељка Ђукић Боројевић је и мајка двоје дјеце и срећна бака троје унучади. Објавила је прозну трилогију: „Ротква са шећером“, „Вријеме љубави“ и „Медоносна поља“ а убрзо и „Родослов рода Ђукић“, роман „Тражим те“, те збирке пјесама „Два ока душе“, „Са извора сјећања“ и „У њедрима завичај“.
Ту се Недељка није зауставила, наставила је да пише и 2021. године објавила документарни роман о Васојевићима у Великој Сочаници код Дервенте „Бог нам је свједок“.
Након што је књига „Вила са Чакора“ угледала свјетлост дана и доживјела промоцију, Недељка добија дијагнозу карцинома и тада крећу операције и њена борба за живот. Како нам је рекла своју борбу је преточила у књиге и ускоро ће свјетлост дана угледати двије књиге о њеној борби против ове опаке болести, односно о животу послије дијагнозе.
Члан је Удружења књижевника Србије, Матице Српске, Удружења књижевника Републике Српске и више књижевних клубова и културно-умјетничких друштава у Републици Српској, Србији и Црној Гори.
Софија Малиш