ВИЈЕСТИДРУШТВОТЕХНОЛОГИЈА

„Google DeepMind“ помогао у ријешавању недокучивог математичког проблема

Гуглови стручњаци за умјетну интелигенцију примјенили су језички модел на неочекиваном мјесту, у математици, па уз помоћ њега ријешили проблем који људи нису успјели.

Стручњаци Гугловог одјела за умјетну интелигенцију описали су начин ријешавања проблема из домене теоријске, односно „чисте“ математике. За то им је, помало неочекивано, послужио алат данашњице – велики језички модел умјетне интелигенције.

У опису стоји да такви модели често исказују оно што популарно називамо халуцинацијама, односно самоувјерено стварају на први поглед прилично разумне аргументе, који заправо немају смисла или су чињенично нетачни.

Како би то ријешили, израдили су ново рјешење језичком моделу назван „FunSearch“. Ријеч је о моделу који се тако зове јер претражује (search) математичке фунцкије (funkcion), а не јер је то забавно (fun), објашњавају из Дипмајнда и додају да тај модел служи као додатак језичком моделу и функционира као валидатор, који провјерава оно што класични модел производи.

Затим одбацује бесмислене резултате, а оне смислене враћа натраг, како би се модел додатно прилагодио.

Велики језични модел у овом случају је Codey, верзија Гугловог модела „PaLM2“ посебно прилогођеног разумијевању и стварању програмског кода.

До ријешења математичког проблема дошло се заобилазним путем. Стручњаци су математички проблем поставили у програму „Python“ но изоставили су из кода дио који покушава пронаћи рјешење.

Tоком процеса модел је избацио бројна „рјешења“, нека бесмислена, нека смислена, а нека заиста иновативна.

Напокон, кажу, пар милиона приједлога и неколико десетина понављања поступка током више дана, „FunSearch“ је дао ваљано рјешење математичког проблема, раније људима непознато.

Коришћење „FunSearch“ за ове сврхе могло би се показати као кључна предност.

Исти систем тестиран је и на сличним математичким проблемима, па се показало да је у стању наћи начине ријешавања, којима се до крајњег резултата стиже брже него постојећим начинима, које су осмислили математичари.

Модел свакако обећава, кажу из „DeepMinde“ и могао би показати како је најбоље користити језичне моделе као комбинацијe математике и програмирања.

Аутор: Кенан Махмутагић

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button