Први писани помен о манастиру Гомионица је из 1540. године. Легенда везује постанак манастира Гомионице уз имена Стефана Немање и Светог Саве. Припада Епархији бањалучкој Српске православне цркве. Манастир Гомионица са црквом посвећеном Ваведењу Богородице у селу Кмећани, 40 километра од Бањалуке, кроз историју и вијекове обнављан је 13 пута. Потиче из доба пре турске окупације.
Храм је изгледом повезан са Рмњем, Крупом и Крком, а сличност се састоји у четири ступца у броду и још два у припрати. Гомионичка црква је једнобрадна грађевина са куполом, полукружном олтарском апсидом и припратом. Уз подужне зидове прислоњени су ојачавајући лукови. Сводови унутар цркве су ослоњени на истурене пиластре, при чијем дну су лучно засведени пролази, што цркви даје привидно тробродну основу. Први писани помен је 1536. године када се у турским изворима у њој помиње игуман Андрија. Најстарији сачувани предмет је типик манастира Гомионице, који потиче из 1599. године. Данас се чува у епархијској библиотеци у Араду (Румунија). У манастиру Гомјеници је Јован Светогорац издао 1649. године, књигу „Триод цвјетни“. Ту је боравио 27. марта 1727. године српски патријарх Арсеније ИВ. (1725—1737).
Монаси су крајем XВИИ вијека избјегли у манастир Ходош у Банату, а 1738. године у славонски манастир Пакру. Током XВИИИ и XИX вијека црква је неколико пута обнављана. Манастирску школу подигнуту 1882. године је похађао и познати књижевник Петар Кочић. Ту су били 1883. године калуђери – јеромонаси: игуман Партеније Давидовић, Исаија Костић и Герасим Кочић. Велики народни добротвор, трговац и посланик Коста Вучковић (1828—1893) је поклонио манастиру 1000 ф. прилога, за очеву душу. Њагов отац Тодор се замонашио и као Дионизије, био игуман до смрти 1879. године. Игуманија манастира од 1973. до 2014. била је Јефимија Максимовић. Наслиједио је игуман је Методије Крагуљ.
Он додаје да је Гомионица један од ријетких манастира у којима од настанка није прошло више од осам година, а да некога није било у њему, те да је то велики благослов. “Иако народ можда није довољно црквен да би сваке недјеље посјећивао цркве и храмове, ипак манастир за све њихове потребе, духовне и остале, јесте велики ауторитет”, каже игуман Методије. Кроз обнову наших светиња обнавља се и сав наш народ”, истиче отац Методије. Током посљедње обнове од 1993. до 1998. године, каже он, видјело се много трагова паљевине и уништавања из турског времена, па је много тога санирано и враћен првобитни изглед.
Живопис манастирске цркве посједује извјесне стилске карактеристике које га доводе у везу са мајсторима који су у седмој и осмој деценији XВИ вијека осликали пећку и грачаничку припрату, цркву манастира Ломнице и обнављали фреске у Студеници, Милешеви и Бањи код Прибоја.
Ризница
У манастирској ризници су збирке икона из XВИ — XИX вијека, старих рукописних и штампаних књига из XИВ — XВИИ вијека и предмета умјетничког занатства (Гомионички предмети). Позлаћени гомионички сребрни крст из 1640. године, рад Стефана Ивановића Сарајевца из Сомбора, данас је у колекцији Лондонског универзитета.
Музејска поставка
У манастиру Гомионица постоји и музејска поставка. Музеј је смјештен у објекту у којем је прије Другог свјетског рата била манастирска школа коју је похађао писац Петар Кочић, а која је срушена 1941. године. У Гомионици је сахрањен и његов отац Јово, монашког имена Герасим.
Милан Пилиповић
