Улогом патријарха Павла у представи „Бити човјек међу људима и нељудима“ Милан Малбаша, глумац поријеклом из околине Бенковца у Далмацији, а сада настањен у Чортановцима код Инђије, досегнуо је суштину духовног бића српског народа.
Представу, по тексту др Јована Јањића, режирао је Милан Рус, директор Српског позоришта у Мађарској. Др Јањић сматра да је Малбаша боље него ико у стању да презентује лик и ријеч патријарха Павла.
„Толико сам био забринут како ћу усвојити улогу“, казао нам је Малбаша након неколико представа у Републици Српској, које је заједно са колегом Александром Дунићем одиграо посљедњих дана 2024. године.
„До тада, имитирао сам многе познате личности, што је припадало сфери естраде. Хтио сам урадити нешто друго, другачије, ући у сферу умјетности. Разговарао сам са колегом Александром Дунићем, питајући се како да уђем у лик патријарха Павла. Уз посредовање рођака Здравка Малбаше, упознао је др Јована Јањића, који је прихватио сарадњу и пристао да напише текст.
Он је дошао код мене у Чортановце, договорили смо све. Дунић је познавао Милана Руса, редитеља и директора Српског позоришта у Будимпешти. У договору с њим, написали смо захтјев Влади Мађарске. Предсједник Виктор Орбан дао нам је новац за представу о српском патријарху Павлу“, испричао нам је Малбаша околности настанка представе.
Припремали су представу у Будимпешти, мјесец и по.
„Много књига о патријарху сам прочитао. Размишљао сам о свакој реченици. Како стати, који покрет направити, како то донијети. Плашио сам се шта ће рећи јавност, црква, медији… Ипак, добили смо благослов патријарха Порфирија, а публика је изванредно реаговала. Премијера је била у Српском народном позоришту у Будимпешти, а потом смо гостовали у многим мјестима Србије и Републике Српске. И свуда, сваки пут исто.
Поруке блаженопочившег патријарха Павла, међу којима је најпознатија она ‘Будимо људи’, актуелне су и данас и не губе на снази. Патријарх Павле је човјек неба на земљи и човјек земље на небу, од којег се учило како духовно узрастати и како највише духовне вриједности примјењивати у овом материјалном свијету. Кроз лик патријарха Павла приказано је духовно биће српског народа, његове традиционалне вриједности“, сматра Малбаша.
На крају сваке представе публика му је љубила руку, јер у порукама током представе они препознају патријарха Павла у њему.
„Они тиме несвјесно бришу границу између глуме и живота, излазећи блажени из дворане, под утиском порука великог духовника. Свештеници ме уважавају, фотографишу се са мном јер у мени, у мојој улози, препознају неког узвишеног, личност каква се ријетко рађа и хода овом земљом.“
И зато прича о патријарху Павлу, увјерен је Милан Малбаша, истовремено јесте и прича о српском народу:
„Ова представа прожета је управо ријечима патријарха Павла које најјасније оцртавају његов животни пут и пут на који је он упућивао људе којима је служио, којима је био духовни пастир.“
Представа „Бити човјек међу људима и нељудима“ није имитација, него трагање за великим духовником у себи, у своме далматинском животу и избјегличком искушењу.
„Првог дана, када је почео рат, рекао сам себи, никога нећу убити, ако не будем морао. Никоме ништа нећу украсти, никоме зло нећу учинити… Са ‘пеглице’ коју је згазио тенк, па остала само љуштура, гомила лима, скинуо сам чеп од резервоара, јер је био читав, а ја нисам на истом таквом возилу имао чепа. Само најлон и гумицу. Сјетио сам се у том моменту када сам чеп понио ријечи коју сам себи дао. И након неколико метара вратио сам чеп и оставио тамо одакле сам га узео. То је мој став, и зато сам схватио патријарха Павла много прије представе.“
Захвалан сам Богу, каже Малбаша, што играм, тумачим, будим у себи и људима лик човјека који и сада, као светац, брижно стоји испред свога народа.
Колико сте ви научили о патријарху Павлу играјући ову улогу, колико је она промијенила Вас, питамо Малбашу.
„Човјек човјека мијења. Испричаћу вам један случај. У вријеме короне, а то је период припреме улоге, сви смо у редовима чекали да купимо хљеб. Испред мене пред продавницом било је петнаестак људи. У томе нека безобзирна жена прође поред мене и осталих и уђе унутра. У мени се појави бијес. Хтједох реаговати, јер сам темпераментан. Замало да кренем према њој. Стадох у посљедњем тренутку. Сјетио сам се патријарха и његових порука које су на мене утицале. Не, нећу, ко зна шта је у њеном животу, можда има неки проблем, која је мука натјерала да утрчи преко реда. И остадох сталожен, опуштен, стрпљиво чекајући. Патријарх је проговорио у мени.“
Сваки пут послије представе, каже наш саговорник, лица особа у публици су другачија него на почетку. Блажени су, под утиском патријархових ријечи, његовог живота, његове борбе за човјека и за човјечност. Намјера ствараоца ове представе, додаје Малбаша, јесте особено умјетничко дјело, које побуђује племенита осјећања и размишљања, али и која аутентично показује душу српског народа и прилике кроз које је он прошао у новијој историји.
Колико сте у ову представу уградили себе, свој живот, у патњи и страдању, у избјеглиштву и похараном завичају у Далмацији, упитали смо глумца у лику патријарха.
„То је веома битно. Ја разумијем патријарха Павла, сваку његову ријеч и поруку, другачије од многих, разумијем га скроз. Моје страдање у Далмацији и Крајини, страдање српског народа, идентично је страдању на Косову и Метохији. И у Далмацији су остале многе српске богомоље, као и тамо, гдје је патријарх Павле био духовни пастир.“
Аутентичан лик
Др Јован Јањић је казао „да је кроз аутентичне ријечи патријарха Павла које је користио у писању текста Малбаша предочио његов лик, али истовремено показао традиционалне вриједности српског народа на којима је Његова светост градио свој светачки лик“.
Патријарх Павле
Патријарх Павле, чије је свјетовно име Гојко Стојчевић, рођен је 11. септембра 1914. године у Кућанцима, код Доњег Михољца у Славонији. Преминуо је 15. новембра 2009. године у Београду.
Према сопственој жељи сахрањен је у манастиру Раковица, гдје га је на посљедњи починак испратило више од пола милиона људи. Гроб блаженопочившег патријарха Павла посјећује хиљаде православних вјерника.
Милан Пилиповић / Независне новине
