Осим познатих излетишта на подручју Градишке, ове сезоне актуелне су природне, историјске и духовне знаменитости у другим срединама, која нису сувише удаљена и гдје је могуће отићи на једнодневни излет. Међу њима су манастири Осовица код Српца, Моштаница код Козарске Дубице, Крупе на Врбасу, Гомионица код Бронзаног Мајдана… Међу природним љепотама, осим Козаре, издвају се кањон Уне и њени слапови на подручју Босанске Крупе, Бихаћа и Мартин Брода, планина Оштрељ код Дрвара, ријека Рибник у мјесту истог имена, Балкана код Мркоњић Града, Јањске отоке, извор Пливе у селу Пљева код Шипова, језера и воденице на Пливи, водопад у Јајцу, слапови ријеке Крипе у Крупи на Врбасу. Посљедњих година, актуелан је етно-туризам са богатом гастрономском понудом, заснованом на здравој храни, припремљеној на старинским рецептима. За ову прилику, препоручујемо неколико локација.
Крупа на Врбасу
Љубитељ нетакнуте природе, етно села, историје, музеја, традиције, природних феномена, активног одмора и добре хране треба да обрате пажњу на слапове Крупе. Вода која навире са свих страна, дрвени мостићи, активни млинови, сви они чине ово подручје веома привлачним. Сама љепота воде и њен шум пружају невјероватан угођај и одмор. Не треба се зауставити само на уживању у слаповима Крупе. Прошетајте лаганом стазом од само три километра до извора ријеке. Свидјеће вам се, гарантујемо вам. Оно што је врло интересантно је да ријека Крупа заправо не настаје на овом мјесту. Њен почетак је у мјесту Подрашница (Мркоњић Град). Она заправо настаје од ријеке понорнице “Понор”, која у Подрашничком пољу понире, па поново у Крупи на Врбасу извире као ријека Крупа. Ова ријека осваја од извора, па цијелом својом дужином преко слапова до самог ушћа у ријеку Врбас. Позната је по својој љепоти, чистоћи, али и великом броју пастрмки које обитавају у њој. Шетњом дуж ријеке стално ћете имати прилику да уживате у играријама рибица. Дјелују прилично забавно.
Љубачевске долине
Уколико бисте вољели да видите како је изгледала сеоска заједница са краја 19. и почетка 20. вијека на овим просторима, не постоји боље мјесто за то од Етно села – музеја Љубачке долине. Удаљено је само 17 км од Бањалуке и налази се на путу Бањалука – Кнежево. Са својих 6000 експоната и 40 објеката распоређених на 2 ха земље вам пружа потпун доживљај овог мјеста из периода прије више од 100 година. Објекти су потпуно опремљени са свим алатима, средствима, намјештајем, тканинама, посуђем, па одају утисак као да је вријеме стало. Крајњи циљ власника, колекционара, је да у догледно вријеме оживи занатске радионице и да се у њима обављају занати на исти начин као што се то некада радило. Вјерујемо да ће се то врло брзо и десити. Водопад Швракаве Водопад Швракаве можемо назвати добро чуваном тајном невјероватне природне љепоте. Пут до њега није обиљежен, али је локалним заљубљеницима у природу добро познат. Честа је одредишна станица многих планинара, бициклиста и других заљубљеника у природу. Ријека Швракава је кратка, али занимљива ријека, прије свега по дивним слаповима и водопадима. Налази се у мјесту Бастаси, на граници општина Челинац и Бањалука. Као да је предодређен да буде скривен, ушушкан, ничији, а свачији.
Камена кугла у Слатини
Ако волите мистерију и природне феномене, за излет у околини Бањалуке изаберите камену куглу у Слатини. Када угледате велику камену набрану куглу у шуми, поред поточића, која уопште не припада средини у којој се налази, наравно да ћете се питати “откуд она овдје?” Постоје три варијанте њеног настанка, обликовали су је древни људи, за вријеме постојања Панонског мора, избацио ј је вулкан при ерупцији, стигла је из свемира приликом заборављене олује метеора. Камене кугле су расуте свуда по планети и различитих су величина и тежина. Постоје у Африци, Азији, Антартику, Средњој Америци, али и у Европи.На Балкану се пронаћи у БиХ, Албанији и Србији. У БиХ их има највише у Завидовићима, око 60. Могу се пронаћи у Теочаку, Варешу, Какњу, Маглају, код Мостара и Жепче. Видјели смо их и у Чечави, поред Теслића.Трагање за каменом куглом је нама врло интересантна и необична авантура.
Извор Пливе
Продирући из стијена подно планине Виторог, надомак села Пљева, из три извора избија кристално чиста вода и настаје ријека Плива коју због издашности врела многи сматрају за највећи извор питке воде у Европи и највећом туристичком атракцијом општине Шипово. Десни извор избија из велике стијене, на висини од 483 метра надморске висине, док се лијево врело појављује из сипаришта обраслог маховином, на 489 метара. Оба извора, као и неколико мањих, представљају изузетну природну и амбијенталну цјелину која сваке године привлачи велики број домаћих и страних туриста, а баш на овој ријеци сви они налазе идеално мјесто за одмор и уживање у нетакнутој природи.
Поријекло воде
Утврђено је да вода на извору Пливе потиче из Гламочког поља, а указује се испод стрмих одсјека планина Јастребњак и Смиљевац.
Ова ријека има константну температуру од око осам степени, што говори о њеном дугом путу кроз велике дубине. Уским шумским путем, на неких двадесет минута хода, долази се до најатрактивнијег извора, гдје у уском простору из велике стијене избија вода и на први поглед, голим оком чини се као да се у том тренутку вода рађа и ствара. Већ на самом почетку Плива прави низ брзака, слапова, а њен хук одбија се о стијене и помијешан са цвркутом различитих врста птица прави величанствен звук који посјетиоцима растјера ружне мисли и “натјера” их да се препусте предивној природи.
Због изузетно ниске температуре воде приликом великих врућина стварају се већа испаравања и на тренутак дјелује као да су се на ријеку спустили облаци. Све то пружа јединствен амбијент на који нико не може остати равнодушан.
Милан Пилиповић
