У љетњиковцу Остоје Слијепчевића у Рогољима код Градишке, гдје овај фрулаш проводи највише времена, нарочито у доба љетње жеге, доминира слика Јосипа Броза Тита. Овај маштовити домаћин, дугогодишњи члан културно-умјетничког друштва и учесник многих акција у своме крају, каже да је посебно надахнут за свирку испод слике доживотног предсједника бивше СФР Југославије.
„Тито је мој предсједник, доживотни. Док ходам, дишем и гледам, за мене Југославија постоји а Тито није умро. Државе и људи су живи докле год живе у људима, као вриједна тековина,“ теоретише Слијепчевић своја идеолошка убјеђења.
„Могао сам овдје поставити слику, кога год пожелим, нико мени то не може одређивати. Неки кажу, зашто ниси ставио своју слику, или некога другога, али, јок, зна се коме то мјесто припада. Најсрећнији сам када сједнем испод свога вољеног предсједника чији дух живи у моме дворишту, засвирам и попијем коју. Томе задовољству нема краја,“ непоколебљив је Остоја. У овом љетњиковцу, каже, сваке године слави искључиво Титов и свој рођендан.
М. Пилиповић
