
Овце углавном добију једно јагње, у изузетним приликама два, три су већ чудо, а четири још веће.
Тако тврде ветеринари, међутим ова логика не важи за Милета Димића из Машића и његово стадо. Све његове овце јесенас су ојањиле двојке. Тако је било и прошле године. Било је и тројки. По томе се Миле прочуо у цијелом Поткозарју. Многи не вјерују, па навраћају, да виде, поразговарају и увјере се у причу коју су чули, а нису вјеровали. Код овог домаћина, поријеклом из Јелашиноваца код Санског Моста, ријеткост је једно јагње.

“Код мене је све другачије. Овдје сам избјегао у рату. Имао сам девет година када сам са породицом доселио у Вилусе па преселио у Машиће. До сада нисам имао нарочитих услова за овце као у своме селу и на своме похараном имању. Али, то је већ друга прича”, каже нам Миле, поред којег се играју јагањци. Трчкарају, скакућу, јуре за овцама. Пасу још увијек зелену траву, а Миле, заједно са малим Новаком, братовим сином, житом прихрањује овце и јагањце. Стално су му на оку. Чува их од паса луталица, којих се намножило много, па из оближње шуме траже прилику да прескоче жицу.

О доласку у овај поткозарски крај и сталној жељи да се бави сточарством, нарочито узгојем оваца, Миле прича:
“Годинама смо становали у вилушкој амбуланти и машићкој лугарници. Недавно смо од града Градишка добили кућу на кориштење, и њивицу поред куће. Добро нам је, задовољни смо. У истом домаћинству живимо мајка, ја, један брат са породицом, а други се осамосталио. Изградио је кућу близу школе у Вилусима. У Јелашиновцима смо имали стоку, овце, краве, свиње… Сада смо опет у могућности да се бавимо сточарством.”
“Како ваше овце јагње двојке, а код осталих Машићана, Вилушчана и Романовчана, који се тиме интензивније баве, имају веће искуство, већином по једно јагње”, питамо Димића.

“Није фактор у мени, него у овну. Од њега све зависи. За доброг овна не жалим добро платити. То је најбоља инвестиција, која се брзо исплати. Два сам набавио, ено их у дрвеној шупи. Силни су, ударају роговима у даске. Када осјете да су овце близу хоће све да провале и да изађу”, објашњава Миле Димић, поносан на своје овце и јагањце, а на овнове понајвише.
“Чак осам оваца, од укупно 10, облизнило се у неколико дана. Тако сам у једној седмици увећао стадо за 18 јагањаца. Сви су на броју, изузев једне овце и два јагњета које сам продао. Ко год их види, тражи да му продам овцу”, хвали се овај бивши Сањанин, а сада становник Машића, својим успјесима у узгоју оваца.
Многи, посебно пролазници јер је његова кућа поред ауто-пута Градишка – Бањалука, распитују се коју сорту оваца узгаја. Његов одговор је једноставан: “Узгајам сваку врсту до које дођем. Сваке сорте код мене има, и све су добре. Једну овцу љетос сам купио чак у Окановој Букви и довезао у врећи од ђубра”.
“То мјесто, Оканову Букву, испод планине Грмеч, у својим дјелима описао је Бранко Ћопић. Помиње се у пјесми ‘Лекција из земљописа’”, на тренутак промијенисмо тему.
“Не знам ја ништа о томе. Завршио сам само четири разреда. Да смо становали у школи, можда бих имао и који разред више”, снађе се Миле. Утом, за столом испод винове лозе, придружи нам се његова мајка Драгица, љубазна и вриједна, предусретљива домаћица. И она се укључи у разговор.
“Становали смо у амбуланти па ниси постао доктор а ни лугар, док смо живјели у лугарници”, шаљиво се Милету обрати Драгица, подсјећајући нас на избјеглиштво и тешке године, када су сву имовину оставили у Јелашиновцима, а дошли у непознат крај.
“Него, да наставимо причу о овцама и јагањцима… За то заслужујете чисту десетку”, охрабрисмо нашег саговорника, који учестало погледава на сат да не окасни на важну утакмицу у Вилусима.
“Са овцама треба знати, држати их уредно, вакцинисати, хранити разноврсном храном, пуштати на пашу, давати и жито. За расплод треба имати расног овна. Без овна нема бизниса ни зараде.”
Тако нам објасни Миле којег мали Новак не пушта ни метра. Пажљиво слуша разговор. И он воли овце и стричеву занимацију за домаће животиње. Заједно су отишли по шерпу мљевеног кукуруза. Чим су се појавили, овце су напустиле пашу и потрчале према њима.
Nezavisne / Милан Пилиповић



