Горан Рашковић из Крнета, села на граници Градишке и Лакташа, је међу малобројним произвођачима садница еукалиптуса у региону. У свом расаднику има неколико хиљада ових биљака, различите висине.
Еукалиптус је украсна и веома корисна биљка поријеклом из Аустралије.
Гранчице су незаобилазан елемент цвјетних букета, иако и самостално у вази еукалиптус изгледа веома привлачно. Посљедњих неколико година узгаја се у вртовима, на балконима у посудама, или као собна биљка.
“Еукалиптус је зимзелено, брзорастуће стабло, које ће сваки простор на којем се узгаја учинити атрактивним цијеле године. Због плаво-зелених листова, препуних етеричног уља, и атрактивне коре, пружа посебно лијепу слику. Цвјета љети, бијелим или блиједо-розим цвјетовима из којих се развије стожасти дрвенасти тоболац у којем се налазе сјеменке,” каже Рашковић.
Еукалиптус треба садити на сунчаним положајима, напомиње наш саговорник, која су заштићена од хладних зимских вјетрова, у добро пропусном земљишту у којем се не задржава вода. Дрво еукалиптуса је крхко, па лако страда под ударима вјетра, зато је примјерено мјесто садње, најважније за дуговјечност ове врсте. Најчешће узгајани еукалиптус у нашим подручјима је плави или зимски који се формира као грм. Карактеристика овог еукалиптуса су плаво-зелени округласти листови који са старењем попримају сиво-зелену боју.
Може се узгајати на отвореном, а честа је његова садња и у посудама. Могуће га је одржавати и у форми стабла. Одлично подноси ниске температуре, па ће добро формиране биљке без проблема поднијети температуру и до -15 степени.
М.Пилиповић
