Од када је 31. маја 1975. године његов први кандидат Вељко Вучковац из Сефероваца положио возачки испит, инструктор Драго Бараћ из Градишке обучио је 4.516 кандидата.
Инструктор који је обиљежио ауто-обуку у Градишци
Први кандидат положио возачки испит 31. маја 1975. године
Радио у државној ауто-школи до 1990, потом основао приватну ауто-школу “Козара”
Знање преноси и на нову генерацију инструктора у породици
„То је било до Нове, 2016. године. У јануару су возачки испит положила три моја кандидата, а четворо је на обуци“, прелистава Бараћ своју прецизну документацију коју води 51 годину.
У државној ауто-школи „Црвени сигнал“ у Градишци радио је до 1. марта 1990. године.
Тада је одлучио да оде у приватнике. Тако је први у бањалучкој регији постао власник ауто-школе, којој је дао назив „Козара“.
Први кандидат била је Милена Врховац из Козинаца. И она је, као и Вељко Вучковић, положила из првог покушаја.
О опредјељењу за приватни посао након великог искуства које је до тада стекао каже:
„Више је разлога за то. Вјеровао сам да могу веома квалификовано и одговорно пренијети знање на кандидате. Вјеровао сам у своје могућности. Давно сам стекао звање инструктора за све категорије. Пракса је показала да је мој поступак био оправдан“, прича Драго, најдуговјечнији инструктор из Градишке.
Он је и током рата обучавао кандидате. Многи су у то вријеме положили возачки испит. Ипак, често помиње своје колеге и старије инструкторе, од којих је највише научио.
Међу њима су Јово Мијатовић, Перо Тулемија, Перо Ђаковић, Милорад Шикуљак, Јово Селак, Божо Видачковић…
„Они су први градишки инструктори, веома одговорни, принципијелни и истрајни у овом веома одговорном послу. Радили су савјесно. Нису толерисали незнање и неодговорност. Били су свјесни да од њих зависе животи многих учесника у саобраћају. И мене су томе учили“.
Обука у „фићи“
Услови рада, прича нам Драго, у почетку су били лоши, али то није умањивало квалитет обуке. Имали смо „фиће“, а када смо добили „југо“, то је био велики напредак, упоређује Бараћ двије епохе, прије пола вијека и сада:
„У почетку кандидати су у просјеку били старији него сада. Полагање возачког испита за њих је било веома важно. Сваки час обуке користили су да науче, како би безбједно, када стекну возачку дозволу, учествовали у саобраћају. Рад је годинама касније знатно унапријеђен, обука постала савременија, методологија другачија. Сада возачки испит полажу у осамнаестој, а рјеђе старији кандидати, мада има и таквих“.
Бараћ је недавно успјешно обучио кандидата рођеног 1956. године. Била је то 70-годишња жена која је из првог покушаја положила тестове и вожњу.
„Умјесто редовних 35 часова обуке, она је имала 42 часа. Тада сам закључио да је савладала возачку вјештину, што се показало на испиту“, испричао нам је Бараћ, наводећи различита искуства из своје дугогодишње праксе:
„Имао сам по три кандидата из три генерације из истог домаћинства. Обучио сам дједа, сина и унука. И сви су добри возачи“.
Фризерке за воланом тешких камиона
„Докле планирате радити овај посао? Имате ли насљедника“, питамо Драгу.
„Моја кћерка Драгана је инструктор. Такође посједује све категорије. Друга кћерка Јелена полаже за инструктора. У њима имам достојну замјену. Моја жеља је да идуће године у јулу, када моја унука Дуња Смиљанић наврши 18 година, буде мој посљедњи кандидат“.
Драгине кћерке Драгана Гојић и Јелена Сувајац су искусни возачи камиона. Оне су прешле цијелу Европу, превозећи различите терете.
„Јелена је возила камион 11 година, а Драгана девет. Камионе су привремено паркирале због породичних обавеза, због дјеце. Оне су завршиле фризерско-козметичку школу, али је управљач тешких камиона њихова страст. Нису имале удес нити проблема у вожњи, а прешле су цијелу Европу – од Португала и Шпаније до сјевера овог континента. И њих сам обучио“, са поносом Драго прича о кћеркама, фризеркама за управљачем камиона, које су европским друмовима прешле стотине хиљада километара.
Возачи на поправном
„Шта је узрок учесталих саобраћајних незгода са тешким посљедицама, у којима страдају младе особе“, питамо Драгу.
„Узрок је неодговорност, непажња, алкохол, насиље у вожњи… На то упорно указујем кандидатима, али схватање возачког испита код појединаца је проблематично. Они сматрају да је то формалност, да они довољно познају ту област. Не прихватају сугестије, него тјерају по своме, како кажу, у духу модерног доба. Имао сам кандидате, у посљедње вријеме, који по неколико пута полажу. То су особе које током двије године након положеног испита добију четири казнена бода, а старији седам, и према Закону о саобраћају упућују се на поновно полагање. Тако иде све изнова, од почетка“.
Милан Пилиповић/Независне
