Дон Анђело Бартулица: „Ускрс подсјећа да није живот само патња, има наде да будемо радосни! “ (ВИДЕО)

Жупник цркве Светог Јосипа у Новој Тополи дон Анђело Бартулица, у интервјуу за Радио-телевизију Градишка, говори о важности Ускрса за католички свијет. „То је празник који подсјећа да има наде да будемо радосни и да није живот само патња!“, поручује новотополски жупник, који је на службовање у ову жупу бањалучке бискупије стигао из далеке Америке.

Поред цркве Светог Јосипа у Новој Тополи, налази се и самостан Свете обитељи, грађени крајем 19. вијека.

Новинар РТВГ : Католици обиљежавају један од најзначајнијих празника у години. Зашто је Ускрс важан у животу људи посвећених Богу и које је поруке важно упутити у овим празничним данима?

Дон Бартулица: Ускрс је за католике највећа слава у години. То је прилика да се сјетимо ускрснућа господина Исуса Криста из мртвих. Коризма почиње на Чисту сриједу, четрдесет дана прије Ускрса, и на тај нначин почињу припреме са постом,  покором и молитвом, са дјелима љубави, како бисмо дошли до свечаног дана, Ускрса, када се сјетимо да има наде да будемо радосни и да није живот само патња.

Новинар РТВГ: Рођени сте у Сједињеним Америчким Државама. Највећи дио живота тамо сте и провели. Када и зашто сте одлучили да доћете на ове просторе и служите католичким вјерницима у жупи Нова Топола, којој припадају и филијале у Ћелиновцу и Трошељима?

Дон Бартулица: У Нову Тополу сам дошао прије пет година, одазвавши се на позив сада већ пензионисаног бањалучког бискупа Фрање Комарице да посјетим бискупију. Рођен сам у држави Мисури. Оба родитеља су ми из ових крајева, отац из Сплита, мајка из Неума, па сам као дијете често долазио на простор бивше Југославије и имао везе са родбином. Знате, иако сам живио на другом крају свијета, често сам размишљао о доласку у ове крајеве. Одлучио сам, прибавио потребну документацију и дошао у Бањалуку. Чим сам стигао, осјетио сам да сам свој на своме, међу својим народом.

Новинар РТВГ: Јесте ли одувијек жељели, на овај начин, бити посвећени Богу?

Дон Бартулица: Јесам, мислио сам о томе, али нисам разумио позив од Бога до касније у животу. У кући смо, породично, били посвећени Богу и моји родитељи су за пријатеље имали свећенике који су нам често долазили у посјету. Редовно смо одлазили на свету мису и често сам размишљао о томе, али и претпостављао да ме Бог не зове, јер нисам чуо никакав глас. Живио сам свој живот колико сам га знао живјети. Завршио сам криминалистику и након тога сам, могло би се рећи, одлучио промијенити смјер. Постао сам чланом једне организације која окупља католике и помаже сирочад и људе у невољи, гдје ме је један од чланова навео на размишљање да кренем овим путем. Уписао сам филозофски, а затим и теолошки факултет.

Новинар РТВГ: Када говоримо о животу људи на овим просторима, свакодневници, шта је оно што вам је блиско и што примјећујете као позитивне навике? Шта није добро?

Дон Бартулица: На првом мјесту, свиђа ми се овај народ, осјећам припадност, иако понекад осјећам и да ме гледају као странца, као што су ме сматрали у Америци, јер су ми родитељи тамо били мигранти. Оно што ми се највише свиђа на овом подручју је да се осјети да смо ми нова држава још увијек у развоју и систем који се ствара. Сви смо свјесни да нам је систем далеко од савршеног, али нема на овом свијету ништа савршено, није ни на Западу систем савршен.

Новинар РТВГ: Како сте прихваћени у Новој Тополи, не само од ваших вјерника, католика, већ, уопште, од цијеле друштвене заједнице?

Дон Бартулица: Мислим, добро. Имам коректне односе са многима, одлазим до трговине, поште, у ресторане. Осјећам да сам добродошао, углавном.

Новинар РТВГ: Чиме се, иначе, бавите у слободно вријеме, када нисте у цркви?

Дон Бартулица: Искрено, због неких здравствених проблема, у посљедње вријеме, посвећен сам рехабилитацији и очувању здравља. Проводим вријеме у природи.  Волио сам радити у дворишту, одржавати га и косити, што не смијем више, па сада покушавам стварати неке нове хобије, везано за умјетност, за које сам похађао курсеве, раније у Бањалуци. Мада, бити човјек за мене је, у неком смислу, умјетност. Бавим се тиме сваки дан са собом, да будем добар човјек.

Новинар РТВГ: Уређен комплекс, у коме се налазе црква Светог Јосипа и самостан Свете обитељи у Новој Тополи, привлаче пажњу бројних путника који су у транзиту кроз Градишку. На који начин овдје функционише живот?

Дон Бартулица: Поред жупника, овдје живе часне сестре, клањатељице крви Кристове. Оне су у регији познате по биљним препаратима који су доступни у овдашњој апотеци, помажу у жупи, у цркви. Живот, овдје, није компликован. Имамо 20-ак кућа које припадају жупи Светог Јосипа, са филијалама у Ћелиновцу и Трошељима. Нема нас пуно на овом подручју. Али, Бог увијек чини чуда са малим бројем људи да покаже своју моћ на овоме свијету. Понекад ми мислимо, ако нас има више, онда ћемо бити снажнији, али није тако.

Новинар РТВГ: Имајући у виду да су радосни дани за католике, а нешто касније, почетком маја, и за православне вјернике који ће дочекати Васкрс, која би била ваша порука свим хришћанима?

Дон Бартулица: Желим свима много радости и срећу у животу, да се труде бити све више свјесни о божјој присутности у њиховом животу. Жалосна је истина да је црква подијељена. Сваки кршћанин који сматра своју вјеру озбиљно, признаје да је Исус створио једну цркву. С временом, човјек је то некако успио промијенити. Међутим, Бог је ту, међу нама и данас, у наше вријеме.

Новинар РТВГ: Сања Тркуља

Фотографије: Далибор Стојнић