ГРАДИШКА – Ђурђевдан је празник са много обичаја и магијских радњи за заштиту, здравље и плодност.
У породици Танкосе и Петра Вујића у Градишци, који Ђурђевдан славе заједно са синовима Миланом и Далибором, кћерком Далиборком, унучадима Маријом, Сањом, Иваном, Његошем, Стефаном и Немањом, чувају и препричавају многе обичаје.
Овим празником испраћа се зима и дочекује прољеће, до када не ваља спавати под отвореним небом.
Ђуђевдан је, по српском предању, и дан окупљања хајдука, такозвани хајдучки састанак.
„Најчешћи обичаји су плетење вијенаца од биља, умивање биљем, купање на ријеци. Увече, уочи Ђурђевдана, у кућу се уносе зелене гранчица и њима ките врата и прозори на кући и осталим зградама. Ово се чини да би година и дом били берићетни, да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору“, казао је за „Независне новине“ Петар Вујић, кућни старјешина и главни слављеник.
„Уочи Ђурђевдана, домаћица спушта у посуду пуну воде разно прољећно биље, дрен, па за њим здравац, и на крају грабеж и црвено јаје, васкршњу чуваркућу. Навече се то ставља под ружу у башти да преноћи. Постој и обичај јабуке у ракији. Наиме, ракија се сипа у овећу посуду у коју се убаци и јабука. Здјела кружи за славским столом, сви из ње пију, а онај ко испије ракију и загризе јабуку, заслужује посебне почасти“, објаснио нам је Петров син Милан, задужен за читање славе.
„Велику важност има и купање на ријеци, прије сунца. Да би били здрави и јаки, људи су се китили цвијећем и биљем, опасивали се врбовим и дреновим прућем. И данас се вјерује, ако је на Ђурђевдан ведро и лијепо вријеме, година ће бити плодна, а ако на овај празник и сутрадан пада киша, љето ће бити сушно“, кажу Вујићи.
