Радмила Смиљанић, првакиња Београдске опере, веома емотивно, доживљава Градишку, и памти дјетињство проведено у овом граду на Сави. Она нас је подсјетила на позив Остоје Ђурића, бившег
директора Основне школе „Васо Чубриловић“ који је предложио да, Основна музичка школа, тада у зачетку, добије име њеног оца Бранка Смиљанића.
Мој отац, казала је оперска примадона, радио је у тадашњој Основној школи „Браћа Рибар“, касније преименованој у „Васо Чубриловић“, предавао музичко образовање и залагао се за отварање засебне музичке школе.
„Професор Ђурић је својим гестом веома много обрадовао мене и моју породицу. Он се изборио и код власти у Градишци да школа носи име мога оца. То је била његова жеља, његов приједлог а мене веома много обрадовао,“ испричала је Радмила Смиљанић приликом недавног снимања документарног филма „Сава са звуком опере“.
„Мој отац је овдје, након Другог свјетског рата, у Градишци, гдје је дошао из Бањалуке, веома добро прихваћен. У школи је радила и моја мама, она је предавала клавирску музику а послије наставе, припремала ученике за хорске и друге наступе, пеглала њихове кошуље, трудила се да њихов заједнички наступ дјелује што боље, љепше,“ каже Радмила коју сваки контакт са градом њене младости и дјетињства, веома усрећује. Дуго је, топло, искрено и са неизмјерном приврженошћу, причала о периоду, када су Смиљанићи доселили у Градишку.
„Мама је уштимавала женске гласове, тата мушке, па су их спајали… Ишли су на такмичења, освајали награде… Мама је, сјетих се и тога, дјевојчицама хеклала неке украсе на ношњама, на тој скромној њиховој гардероби. Све то, давало је снагу, учвршћивало пријатељства, надограђивало њихов ђачки, музички свијет.“
Након сазнања да је Музичка школа добила боље услове, да је зграда обновљена, говорила је са усхићењем.
„Музика је највећи азил од свих недаћа модерног доба. То је смисао музике, диван обруч животне љепоте. Сјећам се, у вријеме бомбардовања Србије, када нам је било тешко, ја сам се пјесмом бранила од тог зла, које нас је задесило. Зато, апелујем на све, који имају музикалну дјецу, да им дају шансу, да их подрже.“ Саву такође памти и по купалишту.
„Сава ми је у најљепшој успомени. Ишли смо на хрватску страну, у Стару Градишку, и ту се купали. Биле су плаже у близини моста, а Сава топла. Дане смо ту проводили.“
Милан Пилиповић
