Даница Црногорчевић о Градишци: Ово мјесто доживљавам веома емотивно

Српска умјетница из Црне Горе, Даница Црногорчевић, веома је популарна у региону али посебну емоцију има према Градишци.
Овдје је снимљено неколико њених спотова а у граду на Сави, премијерно је приказан и спот за пјесму „Рано моја“. Послије сваког боравка, о Градишци говори веома надахнуто.

Често долазите у Републику Српску, али сте посебно везани за Градишку?

Ми смо за Градишку везани баш емотивно, не само као личност него смо као српски народ повезани са својом историјом. Увијек радо долазим и осјећам посебну повезаност јер смо изузетно сличног менталитета и то је оно што ме посебно радује. Просто ми смо исти народ. Овдје у Градишци има пуно наших пријатеља са којима сарађујемо дуги низ година, то су изузетни млади образовани умјетници Зоран Пилиповић, Бошко Крљаш и Горан Пузић. Са њима радимо веома озбиљне спотове и то је нешто што је још једна спона са овим мјестом и генерално са Републиком Српском.

Приликом снимања спотова постоји ли нека локација која вам је била посебно интересантна?

Градишка као град ми је најљепши, ето баш сам га тако доживјела. Вежу ме јако лијепе успомене на професорицу Раду коју сам упознала када смо били у Доњој Градини. То је по мени велико свето мјесто и вољела биx да се наши људи заинтересују за историју овог подручја, јер примјетила сам да баш мало њих и зна шта се заправо догодило овдје и каква све имамо спомен мјеста. Ми смо то покушали да дочарамо кроз пјесму „Рано моја“ која је посвећена Јасеновцу. Пјесму је написао мој супруг, мелодију Александар
Ђорђевић, а спот као што сам рекла, људи са ових простора. Не биx вољела да се народ само интересује за пјесму већ да дођу да посјете ова мјеста.

Које пјесмe редовно изводите на концертима, које су за Вас посебне?

Када је ријеч о цјеловечерњим концертима највише волим почетак, јер тада изводим духовне пјесме, и то баш није типично за велике концерте. Веома ме радује када чујем да толико душа пјева у исто вријеме неку духовну пјесми од нашег светог владике Николаја Велимировића, јер то су литургијске пјесме које се могу чути у црквама. То ми је омиљени дио концерта. Након тога иде и други дио концерта, када свака пјесма има посебан значај и мјесто у мом срцу. Покушавам да то не буду само пјесме са нашег подручја него да буде и македонских, руских, бугарских пјесама. Концерт завршим са најљепшим нашим пјесмама које су обиљежиле моје стваралаштво.

Да ли сте очекивали оволику популарност?

Ја сам као млада, јако пуно путовала и наступала у многим земљама али то нисам објављивала. Тада нису биле актуелне друштвене мреже, јер данас ако нисмо нешто екранизовали то се не рачуна да смо били негдје. Није ми жао, јер не радим то због популарности нити то тако доживљавам, ја нисам ни планирала да будем популарна. Народ је препознао ту врсту музике и мени је веома драго, не због мене, него због културе која треба да траје и у овом времену гдје се свашта може чути. Драго ми је што дјеца
препознају ту врсту музике.

Какви су били ваши почеци?

Нисам ишла ни у први разред када сам у Улцињу почела да појем, да пјевам у цркви на светим литургијама. На првом мјесту ми је била школа, те након што сам завршила факултет, на првом мјесту ми је породица. Мајка сам и имам четворо дјеце, пјевање ми је некако успутно, а опет на неки начин дјелује као да ми је то примарно, али ето уклапам се у своје, неке обавезе, породичне.

Како успијете ускладити све обавезе?

Често волим да кажем да је највеће каријера неке жене да буде мајка и супруга. Наравно да све у своје вријеме, свакоме не даје Господ у исто вријеме, да постане нити мајка нити супруга, али ја сам благодарна на томе и заправо не треба ништа ни планирати, него просто, како Господ уреди, тако и треба да буде. У данашњем времену веома је тешко васпитавати дјецу, човјек треба добро да расуђује, поготово мајка, јер она приступе превише емотивно, али ја то уз Божију помоћ, некако гурам.

Имате посебан костим на наступима. Ко Вам помаже при одабиру гардеробе?

Највише ми помаже, од самог почетка, моја мајка. Она ми баш даје најљепше савјете, она ми је и највећи критичар у сваком погледу и много је битно, имати тако, неког, поред себе. Чак и ако се мени некад не допада нешто што она каже, али послије увијек схватим да је она била у праву.

Какви су Вам планови?

Ми смо скоро објавили пјесму „За живот Српске“ која је посвећена баш Републици Српској. Нажалост, та пјесма је доживјела дигитални пад на друштвеним мрежама зато што је некоме мало засметала, али ето даће Бог да и она исплива на прави начин. Драго ми је да је пјесма слушана, да су је већ сви научили, многи је пјевају на концертима, на академијама. Иста је екипа са ових простора радила спот као и за наше претходне. Пјесма коју планирамо посвећена је Карађорђу и већ дуго на њој радимо. Наравно још имамо много пјесама које желимо да објавимо, али полако, све у своје вријеме.

Наташа Миљковић