Хришћани данас обиљежавају Велики четвртак, успомену на Тајну или Посљедњу вечеру Исуса Христа и његових ученика на којој су установљени најсветији канони хришћанске цркве и прије свих, Света тајна причешћа, најсветија тајна евхаристије.
На Велики четвртак обиљежавају се четири важна догађаја – свето прање ногу ученицима, Тајна вечера, чудесна молитва и издаја сина Божијег.
Велики четвртак један је од најзначајнијих догађаја у току Велике или Страдалне недјеље у којој, према хришћанском предању, почиње и завршава се Христово страдање и његова земаљска мисија за спас човјечанства.
У свим храмовима СПЦ на овај празник се служи литургија Светог Василија Великог, која се служи 10 пута годишње, на све велике православне празнике.
На Велики четвртак нема весеља, али се вјерници окупљају. У неким крајевима тог се дана, фарбају јаја.
Верује се да ће данас чак и највећим грешницима, уколико се причесте, све бити опроштено.
Завршетком литургије престаје се за звоњењем, већ се клепа, удара у дрвену даску, све до сахране Христове. Такође, дозвољено је јести на уљу и попити нешто вина.
На Велики четвртак обичај је да жене одлазе на ријеку гдје пале свијеће, које причвршћују на малим даскама и пуштају низ воду. Овај ритуал посвећен је душама мртвих.
На Велики четвртак кућа се детаљно чисти. Све мора да буде на свом мjесту, обрисано и орибано. Послије Великог четвртка, па све до иза Васкрса – забрањено је чишћење по кући. Дом се украшава свјежим цвијећем.
Глас Српске
