Данас Српска православна црква прославља Светог Трифуна, а ово је не само крсна слава у многим домаћинствима, већ и празник виноградара који славе домаћинства која се баве виноградарством и воћарством уз ломљење славског колача и традиционално орезивање чокота.
Свети Трифун један је од Христових великомученика који пострадао за хришћанску вјеру.
Вјерује се да на дан Светог Трифуна почиње прољеће, а у срцима људи буди се љубав према другима. У народу је за Тривундан, 14. фебруар, везано мноштво разних обичаја и вјеровања.
Ако на Светог Трифуна пада киша, родиће шљива. Ако на Тривундан падне снијег, година ће бити кишна и родна а ако је ведро, година ће бити сушна. Снијег може још увелико пада, али се то сматрало берићетним, па се говорило:
Свети Трифун био је дарован од Бога даром чудотворства и исцјељења. За вријеме свог живота исцијелио је многе болеснике, истјеривао демоне из многих људи и помогао многима који су му се обраћали за помоћ.
За вријеме владавине цара Гордија римским царством, излијечио је цареву кћерку Гордијану. Када је на римски престо дошао цар Декије, почели су прогони хришћана, страдање и мучење. Како није желио да се одрекне Христа и своје вјере, свети Трифун је свирепо мучен и прогањан. Погубљен је од стране цара 250. године. Сахрањен је у Кампсади гдје је и рођен.
