Српска православна црква и њени вјерници данас славе крсну славу посвећену Светим мученицима Сергију и Вакху, међу народом познатији као Срђевдан.
Свети Сергије и Вакхо су били римски достојанственици на двору цара Максимијана, а страдали су због припадности хришћанској вјери и одбијања да се поклоне римским боговима. Посебно су поштовани у Сирији и Либану, њиховој постојбини, где се на данашњи дан за украшавање користе палмине гранчице.
Срђевдан се слави и као крсна слава, мада се по броју цркава које су подигнуте овим свецима види да је ова слава била знатно распрострањенија на нашим просторима у средњем вијеку.
Цар Јустинијан им је подигао цркву у Цариграду, послије чега се њихов култ раширио ка западу, о чему свједочи и преко 15 цркава које су им биле посвећене на простору између Драча и Дубровника. Постоји и легенда да су приликом преноса моштију Светог Саве из Трнова у Милешеву пренијете и мошти Светог Сергија и Вакха.
Вјерује се да су ови светитељи заштитници обућара, опанчара и земљорадника који данас никако не би требало да раде, а према предању Свети Сергије данас обилази обућаре и слави са њима.
Српски народ сматра да је данашњи дан граница између јесени и зиме.
