Многи у свијету се смију 1. априла, од срца или киселкасто, зависно од тога да ли збијају шале на туђ рачун или то неко чини на њихов, а неки се труде да тога дана не буду „насамарени“ да не би цијеле године били несрећни.
Историја збијања шала 1. априла је обавијена тајном, једни тумаче да се овај својеврсни „народни празник“ појавио крајем средњег вијека у Европи као „Дан свих луда“ који је био општенародно весеље.
Неки вјерују да коријени тог народног празника досежу до старог Рима, познатог и по томе што су тамошњи житељи умјели да се добро забављају и приређују баханалије. Други кажу да се тај обичај појавио у 16. вијеку у Француској, око 1564. године, а за оног ко је насамарен имали су обичај да кажу да је добио „априлску рибу“.
Енглези мисле да је дан шале преузет са Истока, а 1. април зову „Даном свих глупака“. Финци тај дан повезују са прољећним учењем дјеце о привредним радовима, а слично је и Швајцарској. У холандском граду Ајндховену одржава се својеврсна традиција насамаривања 1. априла – новине се утркују да објаве „ексклузивне“ вијести, као на примјер о доласку неких свјетских државника у тај град, о болестима, о експериментима у атомистици…
Нијемци 1. април сматрају даном када се лако осјете несрећним, а своје лоше осјећање мање везују за насамаривање, а више за предање да се 1. априла родио апостол Јуда, Христов издајник.
У Баварској, посебно у околини Вестервалда, шале сличне првоаоприлским збијају се тек 1. маја.
Ипак, без обзира на разне обичаје у разним земљама, важи правило да када се слатко насмијемо постајемо опуштенији, лепши и задовољнији. Хумор нам помаже да лакше пребродимо неку непријатну или тешку ситуацију, а када се нашалимо на сопствени рачун, стручњаци тврде да помажемо и себи и другима и зато је у народу настао израз „смијех је најбољи лијек“.
