ВИЈЕСТИГрадишкаДРУШТВОЗАНИМЉИВОСТИ

Бране Рачић дрво обликује у умјетничка дјела (ФОТО)

У Новом Селу, недалеко од Градишке, живи Бране Рачић, човјек чије руке стрпљиво претачу дрво у уникатна умјетничка дјела и робусне савске чамце.

Његова радионица је мјесто гдје се традиционалне технике спајају са умјетничком визијом, а сваки комад дрвета прича своју причу, саткану од година сушења и прецизних потеза мајстора.

Један од заштитних знакова Рачићевог рада су уникатни предмети израђени од, како он назива, „Јагњиде Тополе“. Процес њихове израде је дуготрајан и захтјеван, почевши од најмање двије године природног сушења.

– Сушење у сушари не долази у обзир – категоричан је Рачић, објашњавајући да би нагло исушивање довело до пуцања и уништило квалитет дрвета. Мора се сушити на природној бази.

-Ја то радим у пластенику, након што завршим са расадом. Сваког дан их мора превртати – објашњава Рачић.

Вриједност његовог труда препознају и купци, спремни да за овакав уникат издвоје и до 120 марака.

Иако скроман, Рачић своје радове с правом назива умјетничким дјелима.

Поред тога, вјешт је и у дуборезу, користећи фрезер за стварање филигранских орнамената.

– То је јако осјетљив посао. Захтијева мирну руку и добро око. Ако се само мало погријеши, а посебно у мојим годинама када вид није као некад, грешка се мора мајсторски исправити да буде непримјетна – истиче он.

Признаје да се дешава да фрезер „побјегне“ и направи оштећење, али и у тим ситуацијама проналази начин да штету замаскира.

Занимљиво је да палета боја његових радова потиче искључиво од природних нијанси дрвета, које долазе до изражаја тек након пажљивог лакирања. Прије тога, дрво пролази кроз дуготрајан процес брушења, од грубог до најфинијег папира.

Међутим, Рачић се суочава са све већим изазовом – недостатком квалитетне сировине и њеном растућом цијеном.

– Дрвета је све мање, жали се он, а цијене су скочиле. Оно што сам некада плаћао 120 марака по кубику, сада локални шумари наплаћују 400 евра – каже Рачић.

Бране Рачић је познат и по изради традиционалних савских чамаца, неизоставног дјела ријечног насљеђа овог краја.

– Некада сам радио и по 10-15 чамаца годишње – присјећа се Рачић, те наводи да сада има припремљену грађу за израду ових чврстих пловила искључиво од храстовине, коју сматра далеко квалитетнијом и дуготрајнијом тополе.

– Савски чамац од храстовине може трајати и 30 година уз добро одржавање – тврди Рачић.

Према његовим ријечима ради се о препознатљивим, традиционалним чамцима са Саве, намијењеним рибарима, са више комора које им осигуравају стабилност на води.

Глас Српске

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button