Споменик „Устанак“, сачињен од бијелог мермера, настао 1982. године, аутора Боре Прпоша, као сјећање на козарачку епопеју, шаље јасну, снажну поруку о одлучности Козарчана у борби против окупатора, истовремено показујући да је у слободу узидано хиљаде живота. То је визуелно и емотивно сјећање на козарачку епопеју.
Његова симболика лежи у приказу снаге народа и слободарског духа. Подигнут је у знак сјећања на збјегове и прву битку у којој је учествовао голоруки народ. Прпош је био учесник козарачких борби, што споменику даје аутентичну историјску димензију.
Боро Прпош, рођен 1933. године у Совјаку је, послије боравка у усташким логорима у Сиску, Јасеновцу и Јастребарском, у себи носио идеју која је побиједила на југословенском конкурсу за израду централног споменика покрај вјечне ватре, у Парку слободе у Градишци.
Снага козарачког народа која је збјегове претворила у јурише, окупљена у козарачком колу, митингу и општој вреви симболично је приказана у партерном дијелу споменика, гдје свака гранитна коцка представља једно живо биће, у покрету према сунцу слободе, написао је Драгоје Лукић у књизи “Рат и дјеца Козаре”.
Испред споменика окупља се омладина, долазе нове генерације, дјеца из Поткозарја и Лијевче поља, чувајући успомену на своје претке, мале ратнике, и друге ослободиоце чија идеја живи, на бијелом мермеру, у порукама познатог сликара.
М.Пилиповић
