Пензионерка Драгица Лендић: Цвијеће и умјетност као рецепт за испуњен живот (ФОТО)
Када се у градишкој равници јави зора, а прве зраке сунца укажу на њеном прозору, Драгица Лендић прије устајања помисли на своје разнобојне руже, грудвасте хортензије, мирисне бијеле љиљане, лоптасту мајску ружу, трубасти црвени пузавац, хризантеме чаробних боја…“То је цвјетни свијет који ми даје смисао за живот“, прича Драгица, дугогодишња становница Дома за старе особе „Резиденција Бакић“ у Градишци, загледана у саксијске, баштенске и украсне стаблашице.
По томе је сваки њен дан готово исти, нарочито од раног прољећа до касне јесени.
„Од устајања до починка, од јутра до вечери, колико год сам на ногама, моје мисли су у цвијећу. Међу цвијећем. Загледам сваки листић, сваки пупољак и цвијет. Залијевам, прихрањујем. Посматрам. Када видим велике цвјетове, јарких боја, срце ми је пуно.“
Тако Драгица описује своје дане у дому и врт у којем је пронашла животни смисао:
„На крају дана одредим, испланирам шта ћу радити сљедећег јутра и наредног дана. У врту увијек има посла. То је за мене најважније. Са цвијећем разговарам. Ту се најбоље осјећам. Постоји народно вјеровање да цвијеће успијева, расте, цвјета и напредује када се са њим разговара, као са човјеком, са особом. Ја у то вјерујем.“
Креативни послови
Драгица Лендић у својој соби, када је вани лоше вријеме, или сувише вруће, има своје умјетничке преокупације.
То су вијенци од каменчића, лептири од плетива, композиције од графитних оловака, дрвене кутије са мотивима цвијећа и животиња, слике од картона, птице од новинског папира, слике састављене од пузли…
То је њен свијет чаролије у који је ушла у пензионерским данима. Раније није имала времена за то, јер је била домаћица, радница, бринула о ђеци и породици.
Посветила се умјетности, каже, пуним срцем, искрено и до краја када је завршила радни вијек и приграбила више слободног времена.
„Радећи креативне послове, осјећам се опуштено, задовољно. То ме усрећује… Моја преокупација је умјетност, или се мени бар тако чини. Сваки пут када на ходнику прођем поред своје слике од пузли, она ме озари“, повјерила нам се Драгица, пензионерка са умјетничким даром.
Материјале проналази у природи:
„Каменчиће бирам, сакупљам, трагам за њима свуда, на улици, у парку… Издвајам жуте, бијеле, шарене, несвакидашњих облика. У свему из свог окружења препознајем корисне, употребљиве материјале и идеје.“
Наша саговорница у свему што је окружује препознаје умјетност коју је извајала природа.
Она, каже, само настоји на то указати, или мало другачије посложити, како би нагласила и своју улогу у томе.
Испуњен живот
Драгица Лендић, ђевојачки Радић, поријеклом је из Гашнице, четрдесет година живјела је у Липовачи, приградском насељу Градишке, а посљедњих неколико година борави у Дому за старе особе. Она је позитиван примјер својој генерацији, али и млађима.
„Оптимизам и вјера у живот моји су адути. Сваки тренутак самостално сам испунила активностима које волим. Све што чиним, мене усрећује, охрабрује, подстиче. Сваког дана бирам и узимам само најљепше од живота. Из природе, свога окружења. Зато је мој живот испуњен.“
Позитивне емоције дијели са другима, потомцима, комшијама, особама које случајно среће на улици, упознаје у дому или у граду.
