Саопштење Фонда здравственог осигурања о осигурању иностраних пензионера

Фонд здравственог осигурања Републике Српске упутио је саопштење медијима о здравственом осигурању иностраних пензионера.
Полазећи од нетачних и погрешних интерпретација које су се протеклих дана појавиле у медијима и које доводе у питање оправданост обавезе плаћања доприноса за здравствено осигурање за иностране пензионере који су већински пензиони стаж остварили у иностранству, Фонд здравственог осигурања Републике Српске обавјештава своје осигуранике и цјелокупну јавност у Републици Српској о сљедећим чињеницама:
Пензионери Републике Српске који су цијели или већински радни вијек провели у Републици Српској и БиХ немају никакву додатну обавезу плаћања доприноса за здравствено осигурање, осим оне обавезе коју за њих већ уплаћује Фонд за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске, дакле ништа додатно.
Такође, пензионери других земаља који су цјелокупан радни стаж провели у земљама са којима БиХ има закључен уговор о социјалном осигурању такође немају обавезу додатног плаћања здравственог осигурања, јер за њих то плаћа осигурање земље из које примају пензију.
Ко има обавезу плаћања доприноса?
Обавезу плаћања доприноса за здравствено осигурање по стопи од 10,2% имају искључиво особе које:
- примају пензију из других држава у којима су провеле већински радни вијек, а имају
пребивалиште у Републици Српској;
- примају пензију из држава са којима БиХ нема закључен споразум о социјалном осигурању, а у тим државама су такође провела већински радни вијек и имају пребивалиште у Републици Српској.
Ова обавеза постоји без обзира на мањи дио стажа остварен у Републици Српској, јер се ради о лицима која већински приход остварују изван Републике Српске.
Дакле, обавезу о којој се у јавности најчешће погрешно говори имају само они који су већински радни вијек провели у иностранству и по том основу примају већински дио своје пензије.
Током свог радног вијека, та лица су:
- у иностранству радила,
- тамо остваривала приходе,
- тамо уплаћивала доприносе,
- и тамо користила здравствени систем.
Када данас живе у Републици Српској и овдје користе здравствену заштиту, не плаћају доприносе у државама из којих примају пензију, па им у правилу тај дио примања остаје, док здравствену заштиту користе у Републици Српској у пуном обиму.
Зато је природно и логично да учествују у финансирању система који користе у Републици Српској.
Дакле, мишљења која се, за дневнополитичке потребе, износе у јавности не значе да се ова лица ослободе плаћања доприноса за здравствено осигурање, већ да за њих здравствено осигурање плаћају пензионери Републике Српске, запослени, као и сви грађани кроз буџет. Такав приступ није у складу са принципом правичности и солидарности на којем почива систем обавезног здравственог осигурања, нити је логичан ни моралан.
Када је ријеч о уставној заштити дјеце, трудница и старих, која се у јавности погрешно и тенденциозно тумачи, подсјећамо да је Република Српска још 2019. године донијела законско рјешење којим је обезбијеђена здравствена заштита за све социјално осјетљиве категорије становништва.
Наиме, Законом о обавезном здравственом осигурању јасно је прописано да се, уколико лице нема други основ осигурања, осигураним лицем сматрају, између осталих:
- дјеца, ученици и студенти,
- труднице и породиље,
- лица старија од 65 година,
- лица са инвалидитетом,
- лица обољела од малигних, хроничних и других тешких болести,
- лица без прихода, као и друге посебно осјетљиве категорије.
За ова лица доприносе не плаћају сами грађани, већ их обезбјеђује Република Српска из буџета, што је јасно прописано законом. То значи да се уставна заштита ових категорија не огледа у томе да доприноси не постоје, већ у томе да држава преузима обавезу њиховог плаћања, како би се заштитили најугроженији.
С друге стране, лица која већински приход остварују из иностранства не спадају у категорије за које држава преузима ту обавезу, већ су законом препозната као посебан основ осигурања и у складу с тим имају обавезу учешћа у финансирању система који користе.
Зато се ова два питања не могу изједначавати.
Једно је социјална заштита најугроженијих, коју финансира Република Српска из буџета, а друго је уређење система тако да сви који користе здравствену заштиту учествују у њеном финансирању.
Здравствени систем може бити правичан само ако га користе сви, а исти финансирају у складу са својом економском снагоm, наводи се у саопштењу Фонда здравственог осигурања Републике Српске.



