Након трагичних догађаја, пожара и губитка 59 младих живота у Сјеверној Македонији, погибије 15 људи након пада надстрешнице у Новом Саду и ранији масовних убистава у Србији, људе који су изгубили своје најмилије и друштво које је доживјело трагедију треба пустити да изразе тугу, али и бијес, изјавила је Санда Рашковић Ивић, психијатар, психотерапеут и бивша српска политичарка.
Рашковић Ивић је у јутарњем програму Радио-телевизије Градишка говорила о губитку својих родитеља, мужа и сина и својој боли коју је описала у књизи „Живот иде даље“, а коју је представила у Културном центру Градишка.
Нагласила је да велике трагедије изазивају тугу и бијес код цијелог друштва и да власт и надлежни органи не треба да мисле да је бијес уперен према њима, да се против тога не боре и не поричу, него да друштву дају одговоре зашто се то десило, процесуирају одговорне и покажу како даље живјети и спријечити нове трагедије.
Рашковић Ивић појашњава да је туга процес који има своје фазе, од порицања трагичних догађаја, преко осјећаја бијеса према себи и другима, договарања са самим собом и Богом како даље, да туге која може да прерасте у депресију или да буде прихваћена и сведена у стање са којим човјек може даље да живи.
„Туга не нестаје и она је непреболна, поготово туга за изгубљеним дјететом, али треба да се научимо да живимо с њом. Треба сагледати цијели живот и лијепе тренутке са особама које смо изгубили и очај због губитка претворити у захвалност за то што смо имали те особе у свом животу. Да они нису били ту и освијетлили наше животе била би једна празнина“, закључила је она.
Поручила да сузе и тугу не треба скривати, да „треба плакати, јер су сузе купка душе“ и много причати са пријатељима.
М.М.
