Данило Карапетровић пола вијека носи пјеснички терет

Помогли су Драго Малешевић, у то вријеме дописник „Гласа“, и Војин Тодоровић, секретар Културно-просвјетне заједнице Градишка, подсјећа Карапетровић, непоколебљиви лирик који пола вијека носи пјеснички терет. И није посустао.

„Први наступ наших чланова био је у Горњим Подградцима, гд‌је су пјесници читали поезију посвећену д‌јеци Козаре, која су страдала у Другом свјетском рату. Сарађивали смо са многим редакцијама, књижевним часописима и пјесничким удружењима“, испричао је Данило Карапетровић поводом великог јубилеја.

Међу писцима који су тада подржали градишке литерарне ствараоце су Ранко Прерадовић, Душко Трифуновић и Зорица Турјачанин.

„Назив Књижевног клуба усвојили смо на приједлог Ранка Прерадовића, јер је 24. април Дан ослобођења Градишке у Другом свјетском рату“, каже Карапетровић.

Он и сада, са истим ентузијазмом, са једнаким заносом као и прије пет деценија, пише и промовише поезију.

„Тада нисмо имали радио-станице, телевизије, Дом културе, постојала је само Народна библиотека ‘Лепа Радић’, гд‌је смо читали стихове, окупљали се, писали и разговарали о књижевном раду и д‌јеловању“, објашњава Карапетровић тадашњи стваралачки амбијент.

„То су била окупљање свих који воле и његују лијепу књижевну ријеч. Нисмо имали материјалних услова, али смо вољели књижевност и поезију, трудили се да се за нас чује путем литерарних рубрика у часописима. Тежили смо да објавимо прву збирку поезије, што је у то вријеме био велики успјех. Гостовали смо у школама, читали радове, ширили идеју лирског израза, подстицали младе, првенствено ученике, да пишу и да у писању проналазе смисао живота, суштину културе и умјетности, путеве образовања“, испричао је овај занесењак који је живот преточио у стих и не испушта га ниједног тренутка, никада и нигд‌је.

Чланови Књижевног клуба, различитих генерација и занимања, објавили су 60 књига, од којих 23 зборника. Од оснивања до сада евидентиран је 81 аутор, пјесник, приповједач, сатиричар… Градишки литерарни ствараоци заступљени су у пет пјесничких антологија и зборника Републике Српске и Србије.

На пјесничким сусретима у Градишци гостовали су познати књижевници Младен Ољача, Насиха Капиџић Хаџић, Драган Колунџија, Велимир Милошевић, Исмет Бекрић, Мира Алечковић, Станко Ракита…

„Сматрам веома плодном, корисном и значајном дугогодишњу сарадњу са Подружницом Удружења књижевника БиХ“, нагласио је Карапетровић.

Прву заједничку збирку Књижевни клуб „24. април“ под насловом „Сунце над Козаром“ објавио је 1977. године.

Карапетровић је, такође, објавио 38 самосталних књига поезије.

Књижевни клуб утемељио је манифестацију „Ђеца пјевају слободи“ 1980. године.

Биле су укључене све школе, а ученици су радове слали на конкурс.

Најбољи су награђивани, обављене су њихове пјесме, учествовали су на поетским сусретима.

Књижевни клуб је, поред осталих признања, добитник Повеље града Градишка.

Књига са три ријечи

Данило Карапетровић објавио је књигу са само три ријечи, штампану у 300 примјерака. То су рађање, вјенчање и смрт, које су ликовно илустроване.

„Сав живот сажет је у три ријечи и свакоме припадају, без обзира на то да ли је богат или сиромашан, владар или сељак. То је универзална правда једнака за све и нико до сада, нити у будућности, ништа неће моћи промијенити“, навео је Карапетровић.

Породичну кућу претворио у библиотеку

Породичну кућу у Доњој Јурковици, изграђену 1936. године, Данило је претворио у Завичајну библиотеку са више од 1.000 књига, зборника, фотографија са књижевних манифестација, докумената о историји Доње Јурковице.

„У библиотеци су издања домаћих писаца, чланова Књижевног клуба ’24. април’, али и издања пријатеља пјесника, међу којима је Панто Стевић. Он је донирао сва своја издања за нашу библиотеку, гд‌је је такође и више публикација о страдању Козарчана у Јасеновцу, учешћу у ратовима, радним и друштвеним побједама“, објаснио је Карапетровић садржај библиотеке, гд‌је се такође одржавају и пјесничке вечери, сусрети приповједача те промоције књига.

Извор: Nezavisne.com / Милан Пилиповић