Хладноћа и мраз не сметају Јови Јерковићу, музичару из Градишке, да засвира. Он се пјесмом и музиком бори против хладноће. На Зелену пијацу често долази.
„То чиним из више разлога, да нешто купим, да засвирам и да попијем коју чашу куваног вина. Колико потрошим, толико зарадим. Како не бих био задовољан“, каже Јерковић.
Његова музичка каријера је дуга и богата. Почео је свирати 1968. године када је са братом наступио на свадби, али за свој, како каже, званичан почетак бављења музиком рачуна 1971. годину када је кренуо у Средњу музичку школу у Сарајеву, гдје је свирао по кафанама и ресторанима. У најранијем животном добу чаролију музике и њену љепоту осјетио је свирајући фрулу. У томе га нису спријечиле многе недаће, посебно здравствене.
„Имао сам девет операција и кад ми је најтеже, ту су гитара, прим, басприм и други инструменти, а хармоника највише, она је мој омиљени инструмент…“, испричао је Јово Јерковић.
Без вида је остао у дјетињству, каже од високе температуре изгубио је лијево око, а љекари су му захваљујући операцијама мало поправили вид на десном, на које види мање од десет одсто. Његово бављење музиком било је, сматра, неизбјежно, јер је отац свирао усну хармонику, такозване цицуге, а брат, десет година старији од њега, већ је био афирмисан свирач бугарије, прима, басприма и гитаре. Јово свира 24 инструмента.
„Свирам све дувачке, труба, тромбон, саксофон, фагот, све цјевасте инструменте, кларинет, флауту, фрулу, двојницу, жичане инструменте, прим, басприм, бугарију, бас, берду, шаргију… Чак сам 1973. године освојио прво мјесто у Какњу на такмичењу шаргијаша централне Босне“, присјетио се Јерковић, који је сада поново доспио у сферу медијског интересовања. Снимио је пјесме са неколико познатих музичких група, а РТРС урадио је документарни филм о њему.
Музика му је, каже, много помогла, очувала његово ментално здравље.
Са друштвом, тамбурашима Васе Кнежевића састаје се сваког четвртка у Дому пензионера у Градишци, гдје свирају до касно навече. Највише воли баладе, пјева оно што народ тражи, на репертоару има око 3.000 пјесама. Свирао је Јово са великанима музике, од којих посебно издваја Звонка Богдана.
„Пратио сам Мирослава Илића, Добривоја Топаловића, Бокија Милошевића, Хариса Џиновића…“, подсјећа Јово, око којег се на Зеленој пијаци, али и сваком другом мјесту гдје се појави са хармоником, народ окупља и слуша, са задовољством.
Јово је учесник многих хуманитарних акција. Крв је дао 53 пута, помогао многима у различитим животним невољама.
„Боље сам мислио на друге него на самога себе. Изградио сам двије, а потрошио четири куће. И није ми жао ни због чега. Остварио сам свој сан, одшколовао кћерку, а данас се радујем дружењу са унуцима. Срећан сам, музика је мој живот учинила лепршавим, лијепим, узбудљивим“, прича Јерковић.
Милан Пилиповић / Независне
