У нашим парковима и вртовима све заступљенији је гинко билоба, најстарија биљка на свијету. Код гинка разликујемо мушка и женска стабла. Женско даје плод неугодног мириса и клизаве коре.
За уређење паркова и перивоја чешће се сади мушко стабло. Ова вишеструко занимљива биљна врста стара је 250 милиона година. Зато је Дарвин гинко назвао живим фосилом.
Сјеменке гинка, сличне орашчићима, користе се у кинеској и јапанској кухињи, у јелима која се припремају за прославу Нове године. Једно од својстава које им приписује традиционална кинеска медицина је и афродизијачки учинак.
Гинко потиче из Кине гдје постоје стабла стара чак 4000 година, а у Европу је пренесен у осамнаестом вијеку. Сматра се највиталнијом биљном врстом на свијету, а задивљује својом отпорношћу на отрове из околине.
Гинку су се у старој источњачкој медицини приписивала бројна љековита својства, а данас је најпопуларнији природни биљни приправак у Европи те се показао користан у бројним стањима. Хемијски
састав гинка добро је познат и богат, а за ефикасност су најважнији флавоноиди те гинколиди и билобалиди који су специфични за гинко и не налазе се ни у једној другој биљној врсти.
У посљедњих 35 година гинко је прошао бројна клиничка испитивања која су показала позитивне учинке ове биљке на људско здравље.
Гинко чува добру циркулацију у подручју главе, руку и ногу тј. периферну циркулацију.
Дјеловање гинка на циркулацију и памћење потиче од листова, а не сјеменки. Данас је екстракт листа гинка најпопуларнији природни биљни приправак у Европи, а први су га почели користити Нијемци још
средином прошлог вијека. У Јапану се лист гинка традиционално користи као граничник у књигама јер се сматра да штити папир од инсеката.
М.Пилиповић
