ГРАДИШКА – Бивши ученици и бивше колеге, средином аугуста, испратили су у његово родно село Ламинце, на вјечни починак Остоју Ђурића, дугогодишњег директора, највеће градске Основне школе „Васо Чубриловић“. Овај професор и педагог, симпатије многих генерација ученика и колега, стекао је толеранцијом и разумијевањем, преданошћу послу. Кад је најтеже, наизглед нерјешиво, Ђурић је, налазио рјешење.
„Остоја је, све нас, у најтежим данима, када је у Градишци, буктао рат, учио највећим људским вриједностима. Залагао се, да у свакој ситуацији, у себи пронађемо љубав за другога и снагу за себе,“ каже Миле Мацура, пријатељ и сарадник Остоје Ђурића. Бивши ученици, о своме директору, причају са изузетним симпатијама.
„За сваки ђачки несташлук, директор Остоја Ђурић, проналазио је рјешење а сваки успјех, награђивао је и поносио се својим ученицима и наставницима,“ кажу бивши ученици који, на ђачким фотографијама чувају успомену на свога омиљеног директора. Наставник историје Момчило Благојевић, на испраћају, у ламиначком гробљу, казао је:
„ Ово је последња лекција узорног педагога, пријатеља и доброг човјека. Остоја је био мјера за моралне вриједности. Зато данас, на овом мјесту тишине и туге, када нам мисли путују далеко, до година које смо заједно провели, дајемо ти, чисту петицу. Заувијек,“ поручио је Благојевић рекавши да лијепа ријеч за доброг човјека треба да се чује.
Ђурићев допринос утемељењу система образовања у Републици Српској је велики, значајан и немјерљив.
Он је, почев од 1992. године, активно учествовао у његовом стварању и развоју.
Заслужан је за активирање Основне музичке школе „Бранко Смиљанић“. Првих година, након рата, ова установа радила је у саставу Основне школе „Васо Чубриловић“. На значајну улогу у образовању, у тешком ратном и поратном времену, више пута указивао је и Небојша Иваштанин, тадашњи предсједник Скупштине општине Градишка.
Радмила Смиљанић, кћерка Бранка Смиљанића казала нам је, да је за прве контакте и иницијативе које су довеле до стварања угледне установе, заслужан управо Остоја Ђурић.
„Његов позив, послије многих, ратом покиданих веза, вратио ме и изнова приближио Градишци, граду мојих најљепших успомена. Директор Ђурић је предложио да Основна музичка школа у Градишци, чија обнова је при крају, понесе име мога оца. То је за мене, велика част,“ каже оперска примадона Радмила Смиљанић.
Аутор: Милан Пилиповић
